.jpg)
Nakon dva dana safarija i posmatranja životinja u njihovom prirodnom okruženju, došao je dan kada ćemo ih moći hraniti i maziti. Ako nam, svojevoljno, priđu.
Nije li upravo to san svakog deteta odraslog na Diznijevim crtanim filmovima? Ispunjenje snova dešava se u Serval parku gde su životinje dobijene iz zooloških vrtova ili su spašene povređene iz divljine, smeštene sa ciljem rehabilitacije i eventualnog vraćanja u prirodu.
O beloj lavici Nali sanjam otkad sam je videla na objavi vodiča Vlade Zanzibarca. Da li ćemo i mi moći da je mazimo? Da. Daaa! Ko će to sada dočekati! Svima sam se popela na glavu kako ću maziti lavicu.
I taj dan je došao. A kao za inat, baš našoj grupici od četvoro, lavica je bila poslednja na obilasku. Prošli smo pored nje i videla sam je kako spava. Srce me vuče ka njoj, ali moram da ispoštujem protokol.
Park je ogroman, ne vidim mu kraj. Ima preko 1000 hektara. Ista suva trava, isto drveće, baš kao na safariju. Životinje su slobodne i prilaze ljudima po sopstvenoj volji.
Tu je nekoliko žirafa. Dobili smo posudice sa hranom. To su bile grumuljice, nešto poput mačje ili pseće hrane. Žirafe prilaze i jedu. Dozvoljavaju i da se maze po glavi. Kad su se najele, prilegle su. Mogli smo da im priđemo i zagrlimo ih oko vrata. Mazili smo ih i ljubili. Nisu pokazivale ni da im smeta, ni da im prija.
Isti tretman su dobile i zebre. Njih nekoliko bi prišlo odjednom. I one su se mogle maziti po glavi. Jedna je bila frknula verovatno da otera drugu, ali bilo je bezbedno. Čuvari su uvek pored vas.
Prišla mi je i jedna antilopa eland. Najveća vrsta antilope na svetu. Svakoj životinji sam se obradovala.
Posebno su interesantne i „serval mačke“, po kojima park nosi naziv. Veće su od običnih mačaka, a manje od leoparda. Imaju šare poput leoparda. Ove su bile razigrane kao mačići. Jurile su plen koji su čuvari vukli i mogle su da se maze.
Ali najveća sreća i zadovoljstvo došli su kada sam konačno stigla do Nale. Šaputala sam joj: „Zdravo mila, došla sam ti. Tako sam se radovala da te vidim. Zdravo Nala.“
Sad bih ja rikala kao lav. Plakala bih od sreće. Naginjem se ka njoj, najradije bih je poljubila. Čučim pa se zaljuljam, bojim se da ne padnem na nju. Sve bih, a zapravo samo ruke lagano pomeram po njoj i mazim je. „Nala mila, jesi dobro?“
Brinem se što ne mrda. Nije drogirana? Pitam sve redom. Kažu da nije. Ohrabrilo me je što su dvoje saputnika ostali tu i na spavanju, pa su nakon ručka išli u obilazak. Njima je Nala bila budna i zevala je tako da su joj se videli svi zubi.
Trebalo je da idu i u šetnju s njom. To mogu samo oni koji spavaju u Servalu. Ali pala je kišica, pa se lavica vratila u svoju jazbinu i nije htela da šeta. Nisu je terali. „Nema veze, sutra ćemo,“ rekli su oni. Ali ne može sutra prepodne - može samo predveče, tad je njeno vreme.
Tako da, ako ste došli zbog šetnje sa lavom, preko hiljadu evra može da vam ode u vetar. Meni je dobra stvar što je ne teraju. Valjda je onda i ne drogiraju.
Ostaj mi, Nala. Šetaj kada ti to hoćeš. A meni je drago što sam uspela da te pomazim.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Kad Sandra krene u novi kraj sveta, vaš inbox prvi sazna. Prijavite se i stižu vam sve nove priče mejlom.