Živopisna Tanzanija

Stone Town

Dok se vozimo do Stone Towna, policija nas često zaustavlja. To su ti check pointovi o kojima sam slušala. Vozač im daje raznu dokumentaciju.

Vodič nam kaže da obratimo pažnju na uniformisana lica. Obično imaju stomačiće. To im je od mita.

Stone Town je baš ono što sam očekivala od njega. Ljudi su na ulicama i vlada blagi haos.

Anglikanska crkva i džamija stoje jedna pored druge, a ispred njih su izmešani kablovi za vodu i struju. Sve je zajedno.

Imaju lepu tvrđavu u Stone Townu i park uz more, u kome lenjo leži na desetine mačaka. Kažu da ih je još više predveče, kada dođe cat man i hrani ih.

Oni su jeli krofnice zamotane u novinsku hartiju. Probala sam, ukusne su.

Gde god bacim pogled, sve je živopisno i zgodno za fotografiju.

Obišli smo i kuću gde je rođen Freddie Mercury.

Viđali smo prelepa drvena vrata sa metalnim šiljcima. Nekad su šiljci služili da spreče slonove da upadaju u kuće.

Dobili smo od lokalnog vodiča crvene kuglice, plodove baobaba umeljane u đumbir i koješta. Iznenađujućeg su ukusa, ali mi se sviđa. Prišla su nam neka deca, dala sam im tih plodova, ali me iznenadila jedna devojčica koja mi je tražila konac sa ruke koji mi je vezao sveštenik u Indiji.

Bili smo i na pijaci u Stone Townu. Jedino sam ja tražila da uđemo i unutra. „Nećeš povraćati, baš smrdi?“ pitali su me. Tamo je riba koja im stoji na suncu. Nisam, i baš sam volela sve to da vidim. Tu su mi lokalci bili najraspoloženiji za slikanje. Smešili su se i dizali palac.

Nažalost, istorija je takva da su se tu prodavali robovi. Tukli su ih i ko više izdrži, više vredi. Prodavali su se petkom, odatle naziv za Black Friday. Napravljen je i spomenik sa ljudima vezanim lancem, da se ne zaboravi.

Tu se jedna preslatka devojčica zaletela i obgrlila Minu oko nogu i, naravno, dobila čokoladice.

Posle Stone Towna smo otišli na ostrvo Prison Island, gde je planirano da bude zatvor, ali zapravo nikad nije korišćen kao pravi zatvor. Tu su držali bolesne robove. Sada je to dom ogromnim aldabra kornjačama. Na leđima imaju ispisane godine. Pitala sam da li im svake godine brišu i pišu. Odgovor je da. Najstarija ima 201 godinu, ali kaže Vlada da je za godinu dana dobila četiri. Sa plavim brojevima su dečaci, a sa crvenim devojčice.

Poslušali smo Vladu i popili Mango Passion Vanilla Ice Cream. Bilo je odlično. Još ručali uz pogled na more, milina.

U parku su nastupali Petrovi hip hoperi. Sva srećna sam mu snimila i kaže da su „gas“.

U more su sa doka skakali sa tablom. Toga ima po Instagramu. Naišli smo kad su Sharon čestitali rođendan i sa tablom „Happy Birthday Sharon“ uskočili u more.

Posmatrali smo zalazak sunca na Zanzibaru na plaži. Svuda do sada smo imali zalazak u more, što je baš lepo.

Na plaži je bila grupa momaka koji su od peska napravili brdašce, stavili automobilsku gumu, zatrčali se, odbacili o gumu i pravili salto.

U šetnji smo popile i preporučeni sok od ceđene šećerne trske sa limetom i đumbirom.

Kod parka, uz obalu, su uveče nikle tezge ko pečurke posle kiše. Bilo je hrane, suvenira kolko hoćeš.

Našla sam najzad i haljinu sa crnkinjama Hakuna Matata i baš je volim.

Našla sam da prodaju i plod baobaba i kupila mojima, kao i figurice životinja.