Zanzibar - prvi utisci
Prvi utisak na aerodromu na Zanzibaru: Zanzibarci su baš crni, ali niski. Paze kofere ko Japanci. Ugledala sam jednog carinika u dukserici s kapuljačom taman kad sam htela reći kako su lepo uniformisani, uredni i na visini zadatka.
Gledam saputnike. Hoće li mi ovi nepoznati ljudi iz grupe postati dragi? Naravno da jesu postali.
Veselo prevrćem po ustima swahili: Asante sana (puno hvala) i đambo đambo (zdravo) i dobijam lepe osmehe. Hakuna matata (nema problema), pole pole (polako), karibu (dobrodošli i nema na čemu), rafiki (prijatelj).
Dobili smo nenadano luksuzan hotel s baldahinima na krevetima. Srećkovići opet. Vodič Vlada Zanzibarac sedeo je u busu pored mene i dobio je od mene prvi talas pitanja i čuđenja na moj prvi dodir s Afrikom.
Videla mačku u Indiji nisam. Ovde jesam.
Šta ima od životinja? Gušter. Došao mi prvo veče na baldahin. Zašto bih bila sama u tako lepom krevetu? Eto mi posetioca. Bio je poprilično velik i debeo. Nismo znale kako da ga izbacimo. Duško, gde si? Zaljuljala sam baldahin, Olbina je držala otvorenu kesu u koju je upao i iznele smo ga u travu. Misija uspešno završena. Mi smo žene stene.
Gekon je vrsta koja mi se popela na baldahin.
Uroš je rekao da je spavao kao princeza pod baldahinom. Ipak nije sve toliko romantično. To nam je zaštita od komaraca, koji mogu preneti malariju, dengu, žutu groznicu i druge bolesti.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Ne propustite sledeću avanturu!
Kad Sandra krene u novi kraj sveta, vaš inbox prvi sazna. Prijavite se i stižu vam sve nove priče mejlom.