Betanija

Na putu do Amana posetile smo Betaniju, mesto gde je Isus kršten. Hodale smo od izvora reke Jordan, gde je Jovan Krstitelj krstio ljude još pre Isusovog dolaska, duž reke. Taj osećaj mira kvari samo činjenica da je reka Jordan toliko uska da se čini da se može prekoračiti u drugu državu. Dok smo stajale na samoj obali gde se danas vrše krštenja, vodič nam je, pokazujući na drugu stranu, tiho rekao: „Preko vam je pokorena Palestina“.

U blizini je grčka crkva sa izuzetno skupim suvenirima, što je čest kontrast na velikim mestima hodočašća. Ipak, stajati na mestu gde istorija i religija postaju tako opipljive, ostavlja utisak.

Aman

Uspele smo da se izvozamo kroz lud i divlji Aman. Ubacuju se bezobrazno sa svih strana. Stanemo pred hotel, čestitamo Violeti na uspehu što nas je dovezla bezbedno do hotela po saobraćajnom špicu.

Izašao je radnik iz hotela da parkira auto, Violeta pušta kočnicu i izlazi. Ulica mi deluje ravno.

Auto krene da klizi… čuk u onaj ispred, udaljen manje od metra. Nama štrafta pukotina na plastičnom blatobranu, onaj ispred minimalno ulubljen.

Srećom, odmah je došao menadžer hotela, zvao policiju, sredili zapisnik za osiguravajuće društvo, koje je sve pokrilo jer smo imale puno osiguranje. Nauk: nikad rent a car bez punog osiguranja. Procena štete bila je 900 evra, ali je osiguranje sve pokrilo.

Uveče šetnja po živopisnoj pijaci koja je bukvalno iza hotela. Pijaca je baš velika. Imaju i raznih vrsta baklava. Prepune tezge razne hrane. Šareno je i fotogenično.

Slikala sam dečaka sa mačkom. Došla mu je sestra, uzela mačku i pokazala mi je da bih je bolje slikala.

Srela sam ih ponovo dalje u gradu. Njihova mama mi je ponudila mačku na poklon. Lepu, rasnu, plavooku.

Imaju prodavnice sa tradicionalnom odećom.

Naišla sam na rimske ruševine i zastala da pogledam. Jedna plava ženica stade i poče da mi objašnjava da je to Nimfijum, mesto gde su se sretali vijadukti i bio bazen sa vodom, odakle su žene nosile vodu. Ona je turistički vodič na turskoj rivijeri i obožava antičke gradove.

U to dođe jedan čovek, otključa i provede nas tuda, uz prevodioca na telefonu.

Bilo mi je interesantno da je među isklesanim životinjama bila i svinja.

Kaže žena: „Ne mogu da verujem, 11. put sam ovde i prvi put je otključano. Dobro mi se odmah dobrim vratilo.“

Aman mi je dao više nego što sam tražila.