Aqaba i šarene ribice

Sledeća stanica: Aqaba. Tu sam ja našla smeštaj jer mi je bilo važno da smo na samoj obali mora, da se možemo kupati kada i koliko želimo. Još sam našla tačno kod Japanske bašte, što su u stvari korali u moru sa puno šarenih ribica.

Postoji konopac u vodi koji se prati i nema greške, ribice su pred vama. Čak sam od kuće ponela naočare za ronjenje, mada su u blizini agencije za iznajmljivanje svega za ronjenje i snorkeling.

Smeštaj mi je delovao hipi, kao neka komuna, a boje jarke kao da sam u Meksiku. Imale smo i bazen.

Kupanje u moru je bilo prelepo, mada je ulazak kamenit, pa trebaju papučice za vodu. More je bilo toplo, a pogled neverovatan. Dole pesak, pa korali kao kuće i ribice raznih boja: male crvene, crno-bele uspravne štrafte sa žutim leđima, sjajno plavo-roza, riba klovn (ali ne Nemo), narandžasta sa svetlo plavim štraftama oivičenim crnom. Prelepo.

Korali su mi lepši i ima ih u više boja i oblika nego na Maldivima, ali Maldivi vode po šarolikosti ribica.

Večerale smo ribu u restoranu uz more, sa pogledom na zalazak sunca i uz moj omiljeni sok od ceđenog manga.

Uveče smo posetile Aqabu i stari grad. Kad smo htele da parkiramo, pitala sam jednu ženicu da li smemo tu da parkiramo. Pogledam je, a ona pređe prstom preko vrata i pokaže na muža (valjda muž, gomila žena je tu bilo).

Ja pitam muža koji nosi nosiljku za bebu i on mi uz najlepši osmeh odgovori da je u redu da se tu parkira. Ipak, ostao mi je neki nelagodan osećaj u stomaku od njenog gesta i što ne sme sa ženama da se razgovara.

Stari deo Aquabe je vrlo mali, ima i par tezgi kao pijaca. Tu je prodavnica u kojoj je jedan Arapin koji je živeo u Beogradu i reče nam šta je naučio kod nas, uz psovku na našem jeziku, što je izazvalo salvu smeha jer je bilo potpuno neočekivano.

Smešno mi je bilo kako se moja drugarica cenkala. Traži ona popust i prodavac je pita, pa zašto bih Vam dao popust. A ona ni pet ni šest nego zato što sam lepa žena. Prodavac se nasmeje i da joj popust. Kasnije smo iz fazona koristile njenu foru, peckajući je, ali smo zaista dobile popust kao "beautifull women".

Aqaba je zategnuta i uređena u odnosu na Aman. Lepi hoteli uz obalu, a Izrael, grad Eilat, je toliko blizu da se vide upaljena svetla po domovima.

Sledeći dan, povratak u pustinju. Iz nekog razloga volim da se vratim na neku destinaciju u toku puta, pa je sve poznato, već je postalo naše.

Vratile smo se zbog besplatne vožnje vozom, koja se dobije uz Jordan Pass, ali mora da se rezerviše termin.

Dočekao nas je voz sa vojnicima iz 1916. godine. Džakovi od peska po otvorenim vagonima, vojnici naoružani i ozbiljni.

Vozimo se kroz pustinju kad iz stenja neko pripuca na nas. Naiđu konjanici i oni koji jašu kamile, napadoše voz, uzeše taoce. Jedan jaše i nosi zastavu Jordana.

Prisustvovali smo Velikom arapskom ustanku. Lorensa od Arabije nismo videli, ali smo mu ranije videli pećinu u pustinji. Bilo je simpatično.

Bilo je i čaura metaka u našem vagonu, ali je naglašeno da se ne smeju nositi na aerodrom.