Džeraš: najbolje očuvan rimski grad na Bliskom istoku, gde kamen peva, a greške postaju uspomene

Tek što smo dotakle tlo Jordana, put nas je sa aerodroma vodio pravo na sever. Odredište je bio Džeraš. Iskreno, bila sam skeptična. Na fotografijama je to delovalo kao još malo kamenja i par stubova, a ja sam se takvih prizora već nagledala. Dok su saputnice ushićeno pričale o rimskoj slavi, ja sam u sebi potajno želela da ne jurimo previše. Ne moramo baš sve obići. Srećom, prećutala sam svoju sumnju. Džeraš me je sačekao spreman da me demantuje. Ovaj grad, koji je vekovima spavao pod debelim slojevima pustinjskog peska, danas stoji kao jedan od najbolje očuvanih rimskih gradova na svetu. To nije samo gomila kamenja, to je čitava civilizacija koja je vaskrsla iz prašine.

Muški modni saveti i slatka prevara

Na samom ulazu, nakon što smo brzo prošle kroz šarenilo tržnog centra, dočekali su nas prodavci karakterističnih marama. Svakako sam želela da je kupim za pustinju, ali zašto ne bismo odmah imale autentične fotke? Pobedonosno sam ispregovarala cenu, sa 15 na 10 joda za maramu, a zatim i crni konopac, takozvani agal, spustila sa 10 na pet. Tek kasnije ću saznati dve stvari: u Petri te iste marame koštaju četiri joda, a onaj konopac, pa, njega nose isključivo muškarci. Tako sam Džerašom prošetala ponosno stilizovana kao jordanski domaćin. Ali, ko mari? Osmeh prodavca koji mi je na izlasku dobacio: You are very beautiful, if you want a husband, I am here, naterao me je da mu oprostim ovu malu modnu podvalu.

Stubovi koji dišu i kamen koji svira

Pravu dušu Džeraša otključao mi je lokalni vodič. On nije pričao o godinama i suvoparnim činjenicama, on mi je pokazao da grad živi. Prislonila sam prst u podnožje masivnog stuba dok je on uvlačio kašiku u pukotinu, stub se njihao, vodič ga je gurao, kašika se pomerala u dnu stuba, a moj prst je ostao nepovređen. To je antički inženjering koji prkosi zemljotresima.

Zatim nas je odveo do pevajućeg kamenja. Kada ga udariš, ne čuješ tupi zvuk stene, već jasan, metalni odjek. U stara vremena, to kamenje je služilo kao prirodni alarm tokom potresa.

Pokazao mi je list biljke akantus koja raste pored puta, identičan onom isklesanom na vrhovima korintskih stubova pre dve hiljade godina.

Videla sam lavove, uklesane u kamenu, koji simbolizuju mušku snagu i graciozne jelene koji slave žene; rupu u kamenu gde su vezivali konje kad dođu da kupuju, klupe na trgu u obliku krsta jer su bili hrišćani, crkvu sa delom mozaika na podu. Odjednom, fotografije na mom telefonu više nisu bile samo kamen na kamenu. Oživele su.

Nimfeum: Fontana dostojna bogova

Najjači utisak ostavio je Nimfeum. Ova monumentalna fontana iz drugog veka, posvećena vodenim nimfama, podseća na raskoš kakva se retko viđa. Iako danas nedostaju mermerne obloge i statue, lako je zamisliti Rimljane kako se ovde rashlađuju uz zvuk vode koja teče iz lavljih čeljusti. Gledajući te visoke zidove i bogato ukrašene niše, pomislila sam da je ovo lepota dostojna čak i čuvene Petre. Do Nimfeuma se ide originalnim kamenim pločama glavne ulice rimske kolonije, Cardo Maximus, na kojima se još uvek vide tragovi koje su hiljadama godina urezivali točkovi rimskih kočija.

U blizini je i amfiteatar koji je toliko dobro očuvan da deluje kao da bi predstava mogla da počne svakog trenutka.

Savršenstvo iz greške

Naš boravak u Džerašu počeo je i završio se malim zabunama koje su prerasle u najbolje uspomene. Prvo smo parkirale na pogrešnom mestu, kod zaključane kapije, što nas je navelo da otkrijemo prelep, tradicionalan i besprekorno čist restoran. Tamo se desila i druga greška. Umesto naručene Cezar salate, konobar mi je doneo prelepo kuvano, toplo, domaće jelo sa piletinom i povrćem. Stiglo je u posudi koja je još uvek krčkala na pravoj vatri direktno na stolu. Čak je i drugarica uz svoju salatu dobila mali plamen u posebnoj posudi, čisto zbog atmosfere. Uz zvuke jordanske muzike i miris šiše sa susednih stolova, večera za nas pet koštala je svega 38 joda.

Džeraš me je naučio važnu lekciju: nekada su najlepši putevi oni na koje nismo planirali da krenemo.