Smeštaj nam je na slikama bio prelep. Radovale smo se što ćemo malo uživati u luksuzu. Bazen, roštilj, ljuljaške, tobogan, bilijar… Ogromna kuća, moderno uređena. Četiri sobe. Pri tom sve povoljno.
Pratimo navigaciju. Skrećemo sa puta. Ulazimo u neki deo koji me podseća na favelu. Siromašan kraj. Neki psi na ulici koji me podsećaju na kojote. Mrak. Slabo osvetljeno. Pa nas je, priznajem, bilo strah. Gde smo ovo došle?
Stigosmo do nekih visokih zidova. Gazda je otvorio kapiju. Izašle smo iz kola tek kada se kapija zatvorila iza nas. Unutra zaista jeste sve bilo prekrasno.
Prespavale smo i ujutru krenule da vidimo kako je to plutati u Mrtvom moru, jer plivati se ne može. Odabrale smo jedan resort da bismo imale tuševe da se operemo. Suncobran, ležaljke, peškiri i ručak su bili dodatne pogodnosti.
Iz šale sa drugaricom u Aqabi, koja je dobila popust jer je lepa žena, više zbog peckanja nje nego zbog popusta, smo prišle sa istom forom i dobile smo dobru cenu, uz osmeh, jer smo mi lepe žene (možeš misliti, sa 55 godina).
Obala Mrtvog mora je interesantna. So je okolo u raznim formacijama. Kao loptice, mreža… Jedan prljavi potok se od prethodne kiše ulivao u more. Nije se mešao sa bistrom vodom mora. Granica je bila jasna između blatnjave vode i čistog mora. Mrtvo more je, inače, baš lepe, svetlo plave boje.
.jpg)
.jpg)
Kad pokušam da zaplivam i legnem na stomak, more mi izbaci noge nazad, glava krene da tone, pa se održavam „žustrim psećim stilom“. Izumela sam novi stil za plivanje, koji radi u Mrtvom moru, postrance.
Zaista se može sesti u moru i sedeti kao u fotelji, a da se ne tone. Treba paziti ako neko ima ranice, kažu da peče. I nipošto ne roniti i paziti na oči.
Kad se izađe iz vode, ima se osećaj nečeg ljigavog po sebi. Kao da sam namazana uljem. Voda sa tuša sve spere.
Ima i lekovitog blata od kog koža bude nežna i glatka. Donesu blato u posudi i plaća se par dodatnih dinara. Naravno, ubrljale smo se kao prasići.
.jpg)