Pustinja Wadi Rum nije samo pesak; tu su i formacije stena koje čine da izgleda kao da je sa druge planete.

Doživljaj: Spavanje u "bubble" šatorima pod zvezdama. Napomena: Čak i u pustinji može biti jako hladno, zimske jakne su bile obavezne!

Logistika i prvi susret sa hladnoćom

Sledeći dan nova avantura. Idemo u pustinju Wadi Rum. Već duži period čeznem da vidim pustinju. Onako crvenu u zalazak sunca i savršenim talasima koje vetar crta po dinama. Wadi rum je posebna jer ima i vrlo zanimljive kamene formacije.

Sa smeštajem se dogovaramo gde da parkiramo i da oni dođu po nas. U blizini parkinga policijska kontrola koja nas zaustavlja i pita imamo li Jordan pass. Šta bi bilo da nismo imale, ne znam.

Preuzima nas neko vozilo, koje je nazad otvoreno i ima dve klupice za sedenje. Malo se teže penje i silazi, pogotovo niže osobe kojima su kraće noge pa treba da prekorače. Pitajte našu damu u čipkastim čarapama.

Ono što me je potpuno iznenadilo je da smo se mi u zimskim jaknama i maramama smrzle usred pustinje. Od vožnje nastane vetar koji je drugarici odneo šešir ali su stali da ga pokupimo.

Spavanje u "svemirskim loptama"

Stižemo do smeštaja koji su bubble, šatori kao lopte. Jedan deo, kao zid, je providan da može da se gleda napolje. Ima i zavesa, da nas niko ne gleda dok spavamo.

Ručamo i odosmo. Odabrale smo i dnevnu i noćnu turu. Dnevnu smo svakako htele, a on nam je mudro rekao ako se dvoumimo da je bolje da uzmemo noćnu jer je mnogo bolja. Tako da smo uzele obe.

Filmski predeli i neočekivani susreti

Vožnja kroz pustinju je nešto posebno. Krajolike upoređuju sa Marsom. Tu su snimani razni filmovi: Star wars, Lorens od Arabije. Čak su nam pokazali pećinu gde se pravi Lorens od Arabije krio.

A slikale smo se kao princeza Leja iz Star warsa u nekom kadru. Videli smo Um Fruth Rock Bridge i Little Bridge, dva prirodna kamena luka u Wadi Rumu. Fontanu.

U Wadi Rumu se zapravo nalaze petroglifi (crteži u steni) i natpisi koji su pravi "muzej na otvorenom", a njihova starost će vas sigurno iznenaditi:

Najstariji crteži: Datiraju još iz doba neolita, što znači da su neki od njih stari i do 12.000 godina. Oni prikazuju rane ljudske zajednice, njihove susrete sa životinjama i tadašnju klimu (koja je bila mnogo zelenija nego danas).

Thamudski i Nabatejski natpisi: Većina onoga što vodiči pokazuju potiče iz perioda od 8. veka pre nove ere do 4. veka nove ere. To su zapravo poruke putnika, trgovaca i nomada koji su tuda prolazili i ostavljali svoja imena ili uputstva za vodu.

Bili smo u Beduinskom šatoru gde smo ponuđene čajem. Osećala sam se kao kod kuće uz zvuk njihovog tradicionalnog instrumenta rababa koji neodoljivo podseća na naše gusle, koje je tata slušao nedeljom prepodne.

Naravno, pitali su nas odakle smo. Na pomen Srbije, beduinu se lice ozarilo. Kaže, bio je tamo! Mi u trenutku ponosne, razvukle osmeh, spremne da čujemo pohvale o našoj zemlji, kad usledi hladan tuš. Na pitanje gde je bio, ispaljuje kao iz topa: "Na Kosovu, kao vojnik." Osmeh nam se istog trena zaledio na licu. Nastao je onaj neprijatni tajac koji samo mi sa Balkana razumemo. Svjetlana je tiho procedila: "Ne komentarišite ništa!", i kao po komandi sve tri poskakasmo sa onih jastuka, vreme je da se ide dalje pre nego što uđemo u dublju priču.

Otrovne zvečke i večera ispod peska

Ono posebno lepo je bio zalazak sunca u pustinji. Drugarica je našla neke bele okrugle plodove koji zveckaju kao zvečka i donela ih. Beduin joj je rekao: sad ih lepo ostavi i čim budeš mogla dobro operi ruke jer je to vrlo otrovno.

Skuvali su nam čaj. Doneli su šišu ko je hteo da puši. Glupirale smo se kako naše senke na steni izgledaju kao petroglifi i naravno sve slikale.

Noćna tura u pustinji realno nije ništa posebno, ali pošto je opcija da ne radimo ništa, ponovila bih je. Večeru smo svakako imale ali mislim da je ovo svečana večera samo za turu.

Pekli su meso i krompir ispod peska. Dobili smo i gomilu priloga. Imali smo i muziku i igranku. Bilo je lepo.

Beduinske priče i vukovi kao ljubimci

Onda su nas vozili u pustinju. Vozač nam je bio interesantan. Rekao je da on kući ima vukove kao kućne ljubimce. Doveli su nas u jedan šator i poslužili čajem. Onda su drugi gosti insistirali da nam nešto i ispričaju.

Ispričali su nam njihovu čuvenu beduinsku priču o gostoprimstvu. Beduinu su došli gosti, a kako su oni svetinja, morao je da ih ugosti najbolje što može. Pošto nije imao na šta da stavi posudu u kojoj bi spremio ručak, čovek se snašao: odsekao je glave svojih sedam kamila i na njima skuvao ručak.

Videvši da beduin preko haljine ima markiranu jaknu, pitali su ga da li tu živi. Ne, živi u obližnjem naselju. Uz baterlampu nas je odveo do kamila i do ovaca.

Videle smo lepo zvezdano nebo, srećom nije bilo oblaka ali takvo nebo je bilo isto i kod naših šatora. Šušti šator noću u pustinji od peska koji nanosi vetar.

Sandboarding ili "kako nas je auto sankao"

Pošto je u dnevnom obilasku pustinje i sandboarding a vozač je zaboravio dasku, ujutru smo Svjetlana i ja išle u obilazak da nađemo zgodnu dinu da se spuštamo.

Nailazile smo na tragove kamila u pesku i pevale: Ide jedna kamila, ide druga kamila... Popesmo se nekako uz dinu što je malo teže jer noge upadaju. Ali ništa od spuštanja jer samo propadnemo u pesak.

Mudro smo smislile da odemo do kampa po kesu, šta nam teško, vratimo se, popnemo i probamo. Ali ništa. Ni sa kesom ne ide.

Vozač koji je došao po nas je sada poneo plastični klisko za sand board, ali umesto da nas odvede na dinu, on nas je zakačio na auto i vukao po pustinji. Onoliko krugova koliko smo htele. Čak nije ni smrdeo auspuh. A bilo je i dosta zabavno kad skreće. Iskoristila sam i vikala jala jala (hajde, idemo) na sandbordingu.

Mada mi ostala želja sandboarda niz dinu. Nije popustio ni kad sam pretila lošim reviewom na bookingu tako da verujem da nismo tako prošle jer je prethodni dan zaboravio nego je to prosto to od ponude.