A onda, na oko mesec dana pred put, otkazali su nam smeštaj u Dubaiju. Nije problem. Našla sam skuplji i bolji, u centru kod Burdž Kalife. I onako je samo dva noćenja. To nam je bolje nego da putujemo od i do Marine. Za sat vremena stiže nova poruka. Otkazan let Dubai - Male. Gledam, ne verujem. Da li me ovo neko zavitlava? Kad ono, stvarno. Fly Dubai je imao promociju, nije bilo kako su očekivali i otkazali su sve letove posle 1. marta, a mi trebali da letimo 2. marta.
Karte kupljene još u septembru. Karte bile tristo i nešto evra, povratna Beograd - Male sa presedanjem u Dubaiju. Ponudili su nam tri opcije: da nam vrate novac, da idemo na drugu destinaciju, da nas preuzmu Emirati, bratska kompanija. Pogledam na Emiratima, a ono karta samo Dubai - Male preko petsto evra. Emirate nazoveš, upute te na mejl. Napišeš mejl, odgovoriće u roku od mesec dana. Srećom, ih nađem na fejsbuku, odgovaraju za 24 sata.
I počinje. Pitam da li treba da doplaćujemo, ne treba. Odlično. Poslala broj rezervacije, za 24 sata su mi tražili ponovo imena putnika, za 24 sata zatim da li se slažem sa težinom kofera, pa sledeći dan da li se slažem sa uslovima otkazivanja, a nama se put približava. Kada sam zakukala „sve se slažem, samo šaljite karte“, nekako su stigle.
Blažena što sam posle višednevne agonije najzad sve rešila, odem na doručak sa kolegom Acom. On, srećković, dobio pare od restitucije i sve mi se žali kako žena ništa ne želi da kupi i pita kako da potroši pare. Ja, naravno, kao iz topa: „Na putovanja.“ E, al vidiš, ne možeš u metropole, tamo je opasnost od terorista. Ne možeš sada čak ni na Maldive, tamo izbio rat.
Samo mi je pala vilica i ostala sam da zevam kao riba. Od šoka ne progovaram. Uzela telefon i guglam šta se dešava. Kolega: „Kako si nepristojna, dok sediš sa mnom samo gledaš u telefon“, i ustade on uvređen i ode. Nisam ni pogled digla. On je zakucan za telefon, a imam i šta da pročitam. Vanredno stanje. Hapšenja, pobune.
Približavaju im se predsednički izbori u septembru. Sudije u sudu, po nalogu prethodnog demokratskog predsednika koji je u izgnanstvu, oslobodili su sve političke zatvorenike da bi mogli izaći na izbore. Novi predsednik ignorisao odluku sudija i pohapsio i sudije. Stari predsednik, iz Londona, zvao Indiju da vojno interveniše.
Indija je ranije imala šapu nad Maldivima. Međutim, krenuli su Kinezi sa investicijama i oko Maldiva su u hladnom ratu sa Indijom. Kina kaže da Maldivljani to mogu sami da reše i da se ne treba mešati, drugim rečima: „krenete li vi, krenućemo i mi“. Pri tom i Kina i Indija, a i Amerika, ne savetuju svojim turistima da idu na Maldive, na kojima je novi predsednik proglasio vanredno stanje. Amerika kaže da to što se dešava na Maldivima nije demokratski.
E tu sam se već naježila, jer svi znamo kako izgleda kada Amerika uvodi demokratiju. Sve u svemu, u nekom momentu sam rekla mužu da ništa ne brine za političku situaciju jer su bili Indijci na prijateljskoj utakmici na Maldivima. Duško je stao potpuno sluđen: „Od kada ti pratiš političku situaciju? I fudbal?“, pošto mu ništa nisam pričala svih tih dana agonije i iščitavanja na internetu šta je čiji političar rekao.
Pričala sam i sa gazdom smeštaja na Maldivima i reče da je kod njih bezbedno jer Maldivi imaju 1200 ostrva. Neredi mogu biti samo u glavnom gradu Maleu. Aerodrom je na drugom ostrvu, a naše ostrvo je podaleko i na njemu nema ni vojnika ni policajca.
E, kad smo rešili da idemo, desi se ledeni talas u Evropi zbog kojeg, npr., Rumuni i Englezi nisu leteli avionom, a naši nisu znali da mi kažu hoće li leteti ili ne. To se gledalo iz dana u dan. Na kraju, po snegu, u zimskim jaknama i bakandžama, mi krenusmo na Maldive.
Kad Sandra krene u novi kraj sveta, vaš inbox prvi sazna. Prijavite se i stižu vam sve nove priče mejlom.