Sa plaže — na ručkovečeru. Odvažili smo se da probamo razna jela. Ukusna su.
Predveče živne seoce. Svi izađu napolje. Muškarci igraju odbojku i fudbal, deca trče. Dečaci su razapeli neku traku između dve palme i hodaju, balansiraju bosonogi po njoj. Žene su posedale na pesak.
Na celom ostrvu je pesak. Utaban po ulicama, zapravo, više je zemlja. Tako da se svuda može ići bosonog. Voze uglavnom motoriće. I žene, onako ubrundane. Imaju i neke male otvorene kombije.
Javljam im se uredno sa “Hello”, ali mahom ne odgovore — samo prijateljski pogledaju. Neka deca se sama jave. Na ostrvu ima oko deset turista. Kažu da se celo ostrvo, uz plažu, može obići za dvadeset minuta.
Imali smo i društvo pre večere. Saif, deset godina, sa drugarima nam je prišao. Poklonio mi je „krofnu” a to je plastika za najlon za pecanje, sa rupom u sredini. I jedan maldivski novčić, sa kornjačom.
Pokazali smo im slike nas na snegu pre dva dana. Bilo im je interesantno.
Aslam pravi predivne slike pod vodom, pa nam ih je prebacio na naš telefon. Za večerom su počele da nam se skupljaju muve zbog ribe, pa su nam upalili sveću i muve su otišle, a mi smo imali romantiku.
Duško je ostao da uživa na plaži iako je pao mrak, pa je i odspavao. U stolici. Na plaži.
Igrali smo danas Petar i ja i laser tag (nosimo nešto plastično na ruci pa se „upucavamo” laserima), a sada ćemo da čitamo Zvrleta.
Kad Sandra krene u novi kraj sveta, vaš inbox prvi sazna. Prijavite se i stižu vam sve nove priče mejlom.