Iz Suratanija smo išli autobusom. Bilo mi je čudno kako nam ne treba trajekt, a Puket je ostrvo, ali izgleda da ima most.
Zamolili smo taksistu da nam preporuči smeštaj. Prvo nam je preporučio neki preskupi, a onda nam je našao smeštaj sa kojim smo bili jako zadovoljni.
Bungalovi, blizu plaže. Čisti, prostrani, prozračni. Bambusov nameštaj, svetao prostor, par diskretnih, lepih sličica na zidu. Ima klimu. Povoljno.
Patong plaža — široka, peščana. Pesak predivan, ali muti vodu. Temperatura mora 27–28 stepeni, isto toliko i napolju. Kad se naviknemo na udar vlage kad izađemo, posle je klima idealna. Nikad nismo imali potrebu za dugim rukavima ili nogavicama.
Gradić prepun restorana i prodavnica. Prvi put sam jela piletinu u KFC-u, tu. Dopala mi se.
Sreli smo devojku koja ima motku preko ramena i okačene dve ćase pune kuvanih jaja koje negde nosi, a na glavi slamnati šešir.
Iznajmili smo motor. Kod njih se vozi levom stranom.
Par puta je Duško pogrešio — sreća, nije bilo opasnosti.
Benzinske pumpe su im hit. Posuda napunjena gorivom visi, iz nje ide crevo kao za čišćenje akvarijuma, i iz tog creva se sipa u motor.
Stručna ispravka mog inžinjera:
Posuda ne visi, već je to menzura u kojoj se odmeri količina goriva, jednim krajem umočena u bure sa gorivom, i ručnom pumpom se puni pumpanjem.
Posle se, slobodnim padom, istoči u motor.
Kad Sandra krene u novi kraj sveta, vaš inbox prvi sazna. Prijavite se i stižu vam sve nove priče mejlom.