Išli smo još na izlet do letnjikovca kraljevske porodice i brodićem do stare prestonice Ayutaya. Nekad je bila u zlatu, ali su im Burmanci u ratu sve oteli i izgradili svoju čuvenu zlatnu pagodu. Deluje rustično, poluraspadnuto, ali se vidi oblik svih pagoda. U jednu smo se popeli. Bila je zapuštena, mračna, a kad sam podigla pogled, slepi miševi su visili sa svih strana. Brže sam izašla nego ušla.
Tu je i ležeći beli Buda, ogrnut narandžastom plahtom. U grupi su bile i dve Japanke i Duško me nagovorio da malo popričam sa njima na japanskom. Bila sam jako zadovoljna.
Kad bi Duško u restoranu tražio piće without ice, dobio bi piće sa ledom, pošto postoje samo opcije ice i no ice. U “without ice” prepoznaju samo reč ice i eto ti leda.
Interesantna im je ulična hrana. Na motorićima voze neku kabinu. Tu imaju plin i kuvaju razna jela.
Za svaki razvijeni film dobili smo čašu od mat stakla sa maskotom svetskog prvenstva u fudbalu — petlom. Imali smo preko šest čaša i jako smo ih voleli. Dan-danas imamo po koju.