Prepuni utisaka usled različitih običaja, arhitekture, životinja, biljaka, ljudi (druga, kosooka, žuta rasa), krenusmo na more na ostrvo Phuket.
Išli smo spavaćim kolima iz Bangkoka do Suratanija. Putovali smo kroz džunglu i pamtim da sam bila ushićena i oduševljena. Neverovatni prizori. Beskrajno mi je žao što se nisam setila da slikam.
Ali tada nismo toliko slikali jer je to koštalo. Imali smo filmove od 36 snimaka koje smo stavljali u analogne fotoaparate, i kad slikamo nismo znali kako je slika ispala. Onda smo nosili filmove kod fotografa da nam napravi fotografije na papiru i sa nestrpljenjem iščekivali kako će da ispadnu. Nema filtera, nema obrade...
Uglavnom, stigosmo u Suratani. Tu smo trebali da presednemo na bus koji će nas prevesti do ostrva. Pitali smo za vozni red. Kažu: pogledajte, piše na fasadi. I stvarno, na fasadi kuće ispisano nešto njihovim kukama i kvakama.
Jedva se sporazumesmo za polazak. Imali smo vremena da jedemo. Jela sam neko kuvano jelo u kom su bili mali kukuruzi (koje sam tada prvi put videla, a sad ih ima i u zamrznutom Frikomovom povrću), bambusi i svašta smuljano, a izuzetno ukusno. Još ga pamtim.
Kad Sandra krene u novi kraj sveta, vaš inbox prvi sazna. Prijavite se i stižu vam sve nove priče mejlom.