Ujedinjeni Arapski Emirati - Abu Dabi, hiljadu i jedna noć

11. mart 2018.

Drugi dan, Dubai. Ujutru smo išli na bazen u našoj zgradi. Petru je, posle Maldiva, voda bila hladna, iako u našem bazenu u Novom Sadu nikad nije bila toplija. Sa bazena nam se vidi Burj Khalifa.

Posle smo bili u teretani. Petar je imao želju da proba trake za trčanje, pa smo po njima šetali i trčali, dok se nisam setila da ne treba da trošimo snagu. Šetaćemo ihaj.

Uglavnom smo bili u molu. Videli smo vodopad sa figurama skakača u vodu. Petar i ja smo se maskirali u Arape za slikanje. Prodavačica je htela da mi stavi i crnu maramu na glavu, a ja sam je skinula. Pitala je zašto. Rekla sam da izgledam staro, kao moja baba koja je nosila maramu. Nasmejala se.

Išli smo na skoro sam vrh Burj Khalife. Poslednji spratovi su privatno vlasništvo kompanija. Bili smo na spratovima 148, 124 i 125. Impresivan je pogled odozgo.

Pokupili smo opet hranu kod braće Grka, gde rade sve kosooki. Jeli smo kod kuće da bismo za to vreme napunili bateriju Duškovog aparata, jer je zaboravio uveče da ga stavi da se puni.

Sreća da smo stigli da je napunimo, jer bih ga pojela da nije slikao onu lepotu koju smo videli kad smo popodne otišli u Abu Dabi. Duško nije mogao da veruje da sam uglavila i Abu Dabi u naše putovanjce. Jedva sam ga ubedila da će biti jako lepo i da neće biti naporno.

Meni lično je Abu Dabi izvukao stvar. Arapski stil, prekrasno, kao da smo u pričama iz „Hiljadu i jedne noći“.

Džamija Šeika Zaeda u Abu Dabiju je fascinantna. Malo podseća na Tadž Mahal, sa belim kupolama. Dole je mermer sa uklapanim šarenim mermerom u obliku ogromnih cvetova. Prolazi su sa stubovima ukrašenim cvetovima i zlatnim završetcima poput lišća.

Luster sa dijamantima koštao je 21 milion evra. Imaju najveći ručno tkani tepih na svetu. Ideja Šeika Zaeda bila je da napravi mesto gde su svi dobrodošli i da širi ljubav i toleranciju. Nekad naprave 50.000 obroka pa ih dele. Ulaz je besplatan.

Ramazan, kada po danu ne smeju da jedu i piju, služi im da osete kako je onima koji nemaju, pa da kasnije sa njima dele ono što imaju. I muslimani veruju u Hrista. Nema povlašćenih mesta tamo gde se mole.

Vodič je hteo da sve obiđemo brzo i da ispriča, pa posle da se slikamo. Međutim, sunce je zalazilo, pa sam ja, naravno, morala odmah da slikam. Dotle ih je on odveo da se izuju, pa smo se pogubili.

Zamolila sam za telefon slučajnog prolaznika, poslala Dušku SMS i tako smo se našli. Slikali smo kao mahniti, jer je sve prekrasno, i po danu i po noći.

Petar je, uprkos kašnjenju na mesto okupljanja, stigao da kupi i suvenire: magnet Abu Dabija i hemijsku sa kamilom. Vodič je skakao od nervoze zbog našeg kašnjenja i mogućnosti da upadnemo u saobraćajnu gužvu, ali je sve prošlo u redu.

Uveče smo opet bili kod mola, tržnog centra. Gledali smo plesne fontane i spektakl sa bojama na Burj Khalifi.

Videli smo u molu i jako interesantan restoran u stilu džungle. Puno divljih životinja koje se pomeraju: gorile, zmija, krokodil. Ceo je u drveću i lijanama. Veliki leptir koji maše krilima nas pozdravlja. Ima i veliki vodopad u molu.

To je Dubai. Gomila nebodera i molovi u kojima se odvija društveni život. Sada im je zima, pa je bilo 27 stepeni. Kada je leti preko 50 stepeni, nema šetnje napolju i jedina opcija je mol.

Dubai je jedno veliko gradilište koje radi 24 sata dnevno. Svuda su konstrukcije i dizalice. Posred grada prolazi auto-put sa šest traka u svakom smeru.

Domoroci se jedva vide od turista. Viđeni su kako se drže za ruke, ona u crnoj, a on u beloj haljini. Inače, pokazivanje naklonosti nije dozvoljeno.

Videla sam u molu crvene, plave i zelene kristalne vaze sa cvetićima, kao Irenkine. Htela sam da uđem i pogledam cene, ali sam zaboravila. Kada im kutijica bombona košta 3.000 dinara, mogu samo da zamislim koliko bi to koštalo.

Kugla sladoleda je oko 700 dinara, dok je kod nas 50. Deru kožu s leđa sa cenama. Srećom, u našoj zgradi je bio supermarket sa normalnim cenama, jedini koji smo videli i koji je radio 24 sata.

Dubai kao da je vrištao: novac, novac, moć, pogledajte šta mogu da uradim sa puno novca. To, posle skromnih Maldiva, nikako nije leglo.

Građani UAE ne moraju da rade ako neće. Novac im stiže od vlade. Kada se par venča, dobija od države vilu, novac i besan auto. Ko želi da studira u inostranstvu, dobije fond.

Mogu imati do četiri žene. Druge žene mogu doći ako se prva složi, ako ne može da ima decu ili ako se loše slažu, pa su kao razvedeni, ali nisu, kako bi ona bila zaštićena jer se više nikada ne bi mogla udati.

Žene rade. Četrdeset posto ih je u parlamentu. Ministar za sreću je žena. Čuj, za sreću.

Arapi su platili nekoliko miliona evra Francuzima da bi svoj muzej u Abu Dabiju mogli da nazovu Luvr.

To nam je ispričao naš egipatski vodič u Abu Dabiju. Bio je zabavan, jedino nam nije dao mira dok ga nismo nahvalili na sajtu za izlete. Tako da sam sada podozriva kada hvale vodiče po društvenim mrežama.