Brisel

Dan prvi, Brisel

Na aerodromu, dole na ulazu, na velikoj tabli nema našeg leta. Pitam u Wizz Air uredu i ispostavlja se da je naš red upravo onaj prazan na velikom mehaničkom displeju koji ne radi. Crn je.

Luka nam je pronašao gate na spratu, jer dole nema mesta za sedenje. Gore je velika prostorija za više gejtova, srećom smo našli slobodna mesta i seli. Let kasni sat vremena, polazak je pomeren na 15:30. Sala se ispraznila dva puta. Jesmo li jedini na letu?

Pet do tri, vadim proju i kulen. Tek što smo zagrizli, preko razglasa zovu Đuričin i Mujić. Na tabli još uvek ne piše boarding, i dalje stoji let u 15:30. Trčimo sa stvarima, s kulenom i projom u rukama. Spetljala sam se, ne mogu da pronađem boarding kartu na telefonu. Daj pasoš. Stigli smo u avion, neko nam je seo na mesta, a stjuardesa ih je zamolila da ustanu. I tako. Krenuli smo. Srećno nam bilo.

Mladić pored prozora želeo je da spava, pa sam ga zamolila da se zamenimo. Šteta da on spava, a ja da ne vidim ništa. Ceo put sam gledala kroz prozor i uživala. Mladić je prespavao čitav let.

Iz aviona sam videla dva aviona u letu i lep zamak okružen šumom.

U Francuskoj su štrajkovali, pa smo imali zastoj od sat vremena. Kasnije smo saznali da u Belgiji radovi na železnici često budu vikendom, pa smo od Brisela do Briža išli zaobilaznim putem i ponovo izgubili oko sat vremena. Naravno, stigli smo baš za vikend.

Brisel: između zlatnog sjaja i hladnih senki

𝗕𝗿𝗶𝘀𝗲𝗹 𝗷𝗲 𝗰𝗮𝗿𝘀𝗸𝗶. Kitnjast, zlatan i raskošan, sa jednim od najlepših gradskih centara koje sam ikada videla. Arhitektura je prekrasna. Ali...

Iza tog blistavog sjaja krije se neka čudna, teška i pomalo neprijatna atmosfera. Nigde do sada nismo videli toliko beskućnika. Sede bukvalno u kartonskim kutijama. Pijani ili pod uticajem ko zna čega, ima ih svuda. Doživeli smo i to da se u McDonald'su jedan bukvalno zabio u sto tik pored nas i ostao da leži na njemu. Na sve to, centar je pun smeća. Doduše, uredno je sortirano i upakovano u najlonske vreće. Izgleda da ga skupljaju tokom cele nedelje, pa nedeljom uveče iznose na preuzimanje, ali prizor u samom centru grada nije baš lep. Na ulicama je bilo dosta mlađih muškaraca, mahom azilanata i migranata iz vanevropskih zemalja. Sve to zajedno deluje pomalo zastrašujuće, naročito kada padne mrak. Vest da se par dana kasnije u Briselu dogodio teroristički napad, u kojem su stradala dvojica švedskih navijača, samo je pojačala onaj osećaj nelagode koji smo nosili sa sobom.

Oaza mira u Brižu

Ipak, spas i potpuni mir pronašli smo kada smo stigli u našu kuću u Brižu. A ona, prelepa! Tradicionalna belgijska kuća na sprat i sa dvorištem. Sve je potpuno novo, moderno i vrhunski opremljeno. Samo što smo zakoračili unutra, Kristina kaže: „Mi odavde uopšte ne moramo nigde da idemo!“ A da bismo se odmah, od prve večeri, osećali potpuno kao kod kuće, tik iza ćoška nas je sačekao Lidl. Briž, spremni smo za tebe!