Briž

Dan drugi, Briž

Potpuni mir pronašli smo u našoj prelepoj, tradicionalnoj belgijskoj kući na sprat sa dvorištem.

Deca su u centru našla Fnac prodavnicu, kao u Strazburu. Kupili su japanske stripove, mange.

Briž je sladak kao bombona. Delovalo je kao da šetamo kroz razglednicu u kojoj se ništa nije promenilo vekovima. Ne znaš gde da gledaš, šta da slikaš.

Mirna i lepa atmosfera. Puno dece ide iz škole, a prodavačica ih uslužuje svakog ponaosob, s poštovanjem, ne utišavajući njihovu veselu graju.

Prelepe stare zgrade, kanali, vožnja čamcem. Kapetan je bio šaljiv i zanimljiv.

Glavni utisak? Vafli!. Zamislila sam žilav bakin kolač s bezukusnim jagodama, a ono, ne znaš šta je lepše: prhko, vazdušasto testo, male slatke jagode ili belgijska čokolada preko svega. Petar je uzeo vafl s bananama, šlagom i čokoladom i imao je ukus kao torta. Zaljubili smo se u vafle i jeli smo ih svaki dan.

Zamalo nisam oborila biciklistu. Stala sam uz put da se slikam, raširila srećno ruke, a u ruci mapa, i pljus, ispred lica nekom biciklisti koji mi je naišao s leđa. Kad me je zviznuo po mapi, odskočila sam. Povređenih nema, uplašenih ima.

Kućica nam je preudobna. Dnevna soba je dovoljna da svi stanemo, a imamo i kamin. Odvojena kuhinja s trpezarijom za šestoro. Kristina je pravila ručak, Luka je pustio Tošeta da svira, ja sam se izvrnula i uživala. Odgledali smo i crtani „Luka“.