Neočekivana Sofija

Zaobilaznica i avantura na granici

Bili su neki radovi oko Soluna. Duško je mudro smislio da idemo na more u Grčku preko Bugarske i zaobiđemo radove. Nismo ih zaobišli, a usput smo i na granici uleteli u gužvu sa Turcima koji iz Nemačke idu kući, ali sam bila srećna jer smo videli Sofiju.

Na recepciji nisu znali engleski i iz očaja progovorim na srpskom, a recepcioner me ladno razumeo. Baš sam bila iznenađena. Kasnije sam shvatila da su bugarski i srpski slični jer sam razumela razne natpise na ulicama koji su bili na ćirilici.

Prvi utisak i opuštena atmosfera

Prvi utisak Sofije bio mi je prijatno iznenađenje. Deo oko centra je veći nego što sam očekivala, opuštena atmosfera. Ljudi šetaju, sede u kafićima i to nisu turisti nego lokalci.

Glavna ulica je široka i ne zaostaje po uređenosti za evropskim metropolama. Na kraju ulice vidi se planina Vitoša. A neke ulice imaju kamene kocke kao nekada Dunavska ulica u mom Novom Sadu. Te kocke sam viđala u raznim evropskim metropolama – oni ih, za razliku od nas, nisu izvadili.

Statua na visokom stubu u samom centru Sofije jeste Spomenik Sveta Sofija (Statue of Sofia), postavljen 2000. godine na mestu gde je nekada stajala velika Lenjinova statua. Statua je visoka preko 8 metara i podignuta je na stubu od 16 metara, a predstavlja personifikaciju i zaštitnicu grada Sofije (grčka reč sofia znači mudrost).

Skulptor Georgi Čapkanov spojio je na njoj antičku i mitološku simboliku:

• Kruna u obliku tvrđave (zidine grada): Simbolizuje moć, zaštitu i sam grad Sofiju (inspirisano grčkom boginjom sudbine i zaštitnicom gradova, Tihe).
• Lovorov venac u desnoj ruci: Simbolizuje pobedu, slavu i uspeh.
• Sova na levoj ruci: Antički simbol mudrosti i znanja.
• Krila i haljina koja leprša: Daju joj izgled boginje pobede (Nika), čineći da deluje kao da lebdi iznad trga.

Zanimljivost i kontroverza

• Iako je meštani i turisti često zovu „Sveta Sofija“, Bugarska pravoslavna crkva je odbila da je osvešta. Crkva je smatrala da statua deluje isuviše paganski, erotično i mitološki (zbog bujnog dekoltea, izražene figure i paganskih simbola), umesto da predstavlja hrišćansku mučenicu Svetu Sofiju (majku Vere, Nade i Ljubavi).
• Ipak, statua je postala jedan od najprepoznatljivijih modernih simbola Sofije i dominira raskrsnicom iznad metro stanice Serdika.

Largo je monumentalni komunistički arhitektonski ansambl sagrađen 1950-ih u stilu staljinističke arhitekture kao političko sedište Bugarske. Njegov centralni deo čini nekadašnji Partijski dom, zgrada na čijem je vrhu nekada svetlela velika crvena petokraka po uzoru na moskovski Kremlj, dok danas služi kao deo Bugarskog parlamenta. Čitav ovaj prostor oko koga se nalaze Vlada i Predsedništvo poznat je kao „Trougao moći“, a na samom platou pod staklenim kupolama leže otkopani ostaci antičkog rimskog grada Serdike.

Na samom početku Bulevara Vitoša nalazi se monumentalna Palata pravde (Съдебna палата). Ispred njenog ulaza ponosno stoje dva velika bronzana lava, rad vajara Velička Minekova, koji su postali jedan od prepoznatljivih simbola ove ulice i omiljeno mesto za susrete i fotografisanje.

Bulevar i planina Vitoša.

Hram Svetog Aleksandra Nevskog

Posebno me je iznenadio Hram Svetog Aleksandra Nevskog, monumentalna saborna crkva sa prepoznatljivim pozlaćenim i zelenim kupolama, koja deluje još impresivnije uživo nego na fotografijama.

Zaključak i razbijanje predrasuda

Sve u svemu, zadovoljna sam što smo obišli Sofiju, iznenađujuće mi je lepa. Nikad mi niko nije rekao „ajmo u Bugarsku“, već uvek „nemoj ići, pokrašće te tamo“, pa sam zato imala inicijalno malo odbojan stav, ali i želju da je vidim i razbijem predrasude.