Kako sam zavolela Crnu Goru

Risan - prvi susret

Moj prvi susret sa Crnom Gorom nije bio sjajan.

Imala sam 17 godina, ali mi nikada pre toga nismo letovali u Crnoj Gori. Ono što sam znala od plaža bili su novosadski Štrand, duga peščana plaža uz Dunav, i grčke plaže, takođe duge i peščane. Dakle, ako nije duga i peščana, za mene nije bila plaža.

I stižemo u Crnu Goru. Autobusa do Risna milion. Bar, Budva, Kotor, Perast, Risan. Prvo mi je to traženje autobusa i čekanje na sledeći bilo baš stresno. Zatim vozimo se i vozimo, nigde plaže. Hoće li u Risnu biti plaže? Stižem i zabrinuto pitam, imaju li oni plažu. Da, da, ne brini. Idemo na veliku plažu kod hotela Teuta. Plaža širine jednog peškira, a dužine hotela. Šta je ovo? Ok, može se nekako okupati. Al' one planine okolo. Toliko su blizu. Imam neprijatan osećaj da su se nadvile nad mnom. Onda smeštaj. Ogromna kamena kuća, sa ogromnom drvenom kapijom, ulaznim vratima šta li je. Metalni ključ veći od moje šake. Možeš da uđeš do 10 uveče, zaključava se. A šta ću posle? Neću se vratiti do 22h. Problem. Mrko me gleda gazdarica. Noću, kad šetamo, na zidiću su joj poređane drugarice, sve sa maramama na glavama, koje nas mrko gledaju. Skroz mi je bila neprijateljska atmosfera. Sreća, mi mladi, ludi, pa nam bilo lepo.

Budva - otkrivanje lepote

Sledeće godine idem u Budvu. Pamtim da sam stalno govorila: što meni niko nije rekao da je ovde ovako lepo. Planine su sada malo dalje, pa su mi lepe. Slovenska plaža, duga, prava plaža. Plato ispred pošte u cveću. Slovenski grad, još nov, sav beo i neobičan. A onda, majko moja! Prelepi stari grad Budva.

Mogren plaža mi je bila maksimalno neobična i prelepa. A tek izlet! Brodićem do Svetog Stefana. Šetnja po šumi do Kraljeve i Kraljičine plaže. Pa, ja ništa lepše nisam videla. Kraljičina plaža postade najlepša plaža koju sam videla.

Elektrijade i studentski dani

Kasnijih godina, Elektrijade: Čanj, Bečići, Budva. Pun grad nas studenata. Srećemo se, upoznajemo. Mladost, razdraganost. Sportski turniri, navijanja. Žurka! Najbolji provodi.

Pa sam stekla drugaricu iz Budve, Nelu, kod koje smo išli.

Hotel As, nešto prelepo, hotel u steni i vile, Perazića Do - išli smo preko firme.

Krstila sam se na Ostrogu, tad još nije bilo gužve, i bilo je baš svečano i dirljivo. Ne mogu zamisliti lepši ambijent za tako svečani čin.

Posetila sam Lovćen, našla se iznad oblaka, gledajući na dole.

Porodica i deca

Posete sa decom: Petrovac, Kotor, Budva, ostrvo Havaji. Prva letovanja mog prvenca. Prva letovanja kao roditelji.

Herceg Novi - povratak korenima

Jedno krstarenje po Boki Kotorskoj, i najzad, poseta Herceg Novom, odakle su moji preci Čomići. Odavno sam htela da ga vidim i nekako mi je promicao. Želela sam svojim očima da vidim te planine o kojima mi je otac pričao. Svojom nogom da stanem na tlo odakle je potekao prvi Čomić. Po porodičnoj priči, bila su tri brata Radovanovića: Trifko, Nikola i Risto. Pod Turcima su im promenjena prezimena u Kešelj, Zvijer i Čomić. Postoje dve verzije priče: da su im prezime promenili Turci, ili da su se sami tako sprdali na popisu.

Danas - velika ljubav

I čuveni Rafailovići, u koje idem svake dve-tri godine sa sindikatom na rekreaciju. U početku su i deca išla sa mnom a u međuvremenu su porasla i otišla svojim putem.

Sada su to već desetine poseta. Vremenom, postala je to velika ljubav. Kad izađem iz voza u Baru i gledam u planine, počnem da drhtim od sreće.