Azurna obala

🌵 Eze - kamen, kaktusi i pogledi iz bajke

Posetili smo i srednjovekovni gradić Eze. Smešten na strmoj litici poput orlovog gnezda, Eze nudi najspektakularniji pogled na Mediteran. Na vrh brda, na mestu stare tvrđave, nalazi se lepa botanička bašta, puna kaktusa i egzotičnog bilja, sa pogledom na krovove, more i par ostrva.

Kažu da je jedno od najlepših sela Francuske. Ima tek par kamenih uličica i po koju prodavnicu i restoran. Crkvu. Kotor mi je mnogo impresivniji, mada Eze ima tu neku nežnu energiju.

Eze je inspirisao i parfemsku industriju, ovde se nalazi i poznata parfemska manufaktura Fragonard. Imaju butik gde mogu da se kupe parfemi, sapuni i kozmetika 🌸 kao i mini fabriku (parfumerie) gde se organizuju besplatne kratke ture na kojim objašnjavaju kako se prave parfemi.

Luka mi je dao njegov telefon da slikam, ali se njegovom telefonu brzo napuni memorija. Trebali smo da istovarimo slike, i kakvo mesto smo našli! Ležaljke drvene kod vodopada. Izvalili se i uživaj u zvuku vode okruženi zelenilom.

Kad smo najzad pronašli prodavnicu hrane u tržnom centru, sva srećna sam sebi kupila Tikka masalu. To sam bila uradila i na Paje plaži na Zanzibaru. Ostavila je indijska hrana utisak na mene.

Prepoznajemo već turiste po Nici, Mentonu, Ezeu. Srećemo ih više puta.

Nica - Kišni oproštaj i aerodrom

Poslednji dan imamo samo prepodne. Pada kiša. Obišla sam stari grad Nice i po danu. A tamo, buvljak. Prodaja raznih antikviteta na tezgama. Potpuno su mi mokre patike i noge. Videla sam neke prevelike nepropusne cipele broj 43. Mislila se da ih kupim. Posle mi bilo žao što nisam. Od penjanja na vidikovac sam odustala zbog lošeg vremena, sve je bilo muljavo, nebo belo.

Otišla sam na aerodrom da dočekam Petra. Izula se, obula suve čarape i papuče. Petar je krenuo busom iz Pize. Trebao je da stigne četiri sata ranije na aerodrom, dakle imao je fore da kasni oko dva sata. Samo do Đenove je već kasnio sat i po. Sreća, dalje nije bilo kašnjenja i stigao je na vreme. U Đenovi ga je dočekala moja sestra sa sendvičem i grickalicama, jer u četiri ujutru kad je krenuo iz Pize ništa nije kupio. Zivkala sam ga i održavala budnim, ljutio se, a nisam htela da mu kažem zašto. Da bude iznenađenje.

Aerodrom u Nici prokišnjava.

Sela sam u avion. Opet nisam dobila mesto pored prozora. Iako sam im član kluba. Sedi pored mene neki čovek, pa devojka. Sve ok. Ali reše oni da se izmenjaju i dođe žena od muža pored mene. I šmrče.