Azurna obala

🏛️ Stari grad Nice

Ima dosta crnaca, lepih, doteranih. Puno ima i Francuza, nisu ih potisnuli. Imaju neku svoju originalnost i šarm. Ono što smo mi prošli centrom je baš lepo. Crveno okrečeno, žuto oko prozora, zelene žaluzine. Sveže obojene fasade. Skulpture žutih ljudi na stubovima čuče, ptice im sleću na glavu. To su ljudska bića u meditaciji. Pločice crno bele, nepravilnih oblika. Sve pomalo liči na halucinaciju.

Naišli smo na plato sa fontanama. Ljudi se izuli i plešu po vodi. Iza palme kao lepa pozadina.

U samom centru je lepa fontana sa skulpturom čoveka koji na glavi ima konje. Nigde mi nije bilo teže da napravim fotografiju. Stalno uleću u kadar bez pardona.

U blizini je more.

🌅 Prvi zalazak u Nici - pesma, more i pacovi

Lepe palme prema obali, sve je čisto, uglancano, ali tu su i pacovi. I to sam ih videla jedno pet kako trčkaraju tamo-vamo. Niko se ne obazire. Možda ih tu i hrane. Previše mi je prometno i čisto da bi oni tu bili slučajno, i to u tolikom broju, i pitomi da se ne boje ljudi.

Izašli smo na obalu. Jedan crnac prelepo peva romantične pesme, ima zvučnik. Taman kao poručeno, stigli smo na zalazak sunca. Narandžast, dug kao štrafta ispod oblaka, prelazi u ljubičasto. Beli kameni obluci na plaži. Setila sam se da bi Petar sigurno bacao žabice. Bacila sam za njega par, ali nijedna nije odskakutala. Bilo je talasa, nije bilo mirno more.

Prošetali smo starim gradom Nice. Uske ulice, restorani, puno ljudi na ulicama i na šetalištu uz more. Velik grad. Lep, čist. Lepa arhitektura. Održavane fasade, često kitnjaste barokne, ali ima i zgrada ravnih tetraedara kao naše socijalističke, malo dalje od centra. Živo je, puno sveta, morska atmosfera, letnja iako je oktobar. Prodaje se sladoled.

Nekoliko puta sam čula srpski.