Azurna obala

17.10.2025 – 20.10.2025 Nica, Monako, Menton, Eze

Ovaj oktobarski vikend bio je pun lepote, haosa i pesme - od Nice do Monaka, sa rančevima, pacovima i puno smeha.

✈️ Let sa avanturama već do aerodroma

Ako idete linijskim taksijem do aerodroma, proverite da li je uključen sightseeing grada. Naš vozač nas je, bez prethodnog dogovora, vozio na još tri adrese da pokupi pakete. Da nismo imali rančeve nego kofere, ne znam šta bismo. Sreća da sam krenula ranije zbog nove procedure, misleći da može da nas zadesi, jer nam je tako javio Wizz Air, pa mi pola sata uzetih nije bio toliki problem.

Ono što mi se ne sviđa jeste da nismo ni pitani da li nam to odgovara i da li stižemo na vreme. Vrlo neprofesionalno. Uz to je došao bolestan vozač koji je samo kašljao i šmrkao, a notifikacija na telefonu za poruke koje su svaki čas stizale mu je, gle ironije, bila kijanje. Mislila sam da ću šiznuti od tolikog kašljanja, šmrkanja i kijanja, ali nisam imala vremena da tražim nekog drugog. Planiram put pola godine, radujem mu se, i sad treba vozač sve da nas zarazi i da nam upropasti put. Više nego neozbiljno. Dakle, pitajte i da li je vozač zdrav.

😂 Kikiriki, kašalj i zatvoreni prozori

Od nas četvoro samo ja nemam mesto uz prozor. Nema veze, deca imaju i to mi je draže. Idemo Luka, Kristina, Petar i ja, ali nas Petar još na aerodromu napušta i ide u Pizu na hip-hop takmičenje.

I u avionu lik koji sedi pored mene nakašljava se. Ne mogu da verujem. Zalepila sam se uz devojku sa moje druge strane da se maksimalno odmaknem. Čovek je to primetio, naručio kikiriki i kaže: „Ne brinite, kašalj mi je od toga što sam pre sedam dana ostavio pušenje. Uzeo sam kikiriki da ne kašljem, ali sledeći plaćate vi.“ Dogovoreno. Laknulo mi je.

Međutim, zatvorio je prozor i ne vidim ništa od oblačića. Pogledam, dokle mi pogled doseže, prozori su zatvoreni. Njih sedam. Izgleda im blešti sunce.

Deca ispred naručila nudle. Stjuardesa naručuje: „Soup.“ Oni se raduju: „Jeee!“ Da mi je neko pričao, ne bih verovala da će supa postati moderna. Ali to mi je super.

Pred kraj puta otvoren prozor. Videla sam Korziku i more. Sletanje je maltene u more, pista kreće od obale.

Dolazak u Nicu

Imali smo od sletanja do Petrovog autobusa za Pizu sat vremena. Stepenice nikad brže nisu prineli avionu. Trčim ja iz aviona da zaobiđem ljude. Puf, puf. Ranac odskace na leđima. Među prvima stajem u red na pasošku kontrolu. Mašem Petru da dođe. Dobijam facu: „Bože, mama, blam.“

Sreća, nisu nam tu po ulasku u Evropsku uniju radili novu proceduru sa uzimanjem otisaka prstiju, a i carinici su bili brzi, pa je brzo prošlo. Čak i Petar koji je bio na kraju reda je brzo prošao.

Sreću smo imali i sa tramvajem koji vozi sa terminala 2 na terminal 1. Krenuo je čim smo ušli, pa nismo gubili vreme na čekanje. Autobuska je bila odmah ispred tramvajske stanice, tako da nam se sve poređalo i stigli smo pola sata ranije.

Petar: „Vidiš, mama, koliko smo ranije stigli, a kako si paničila.“ Mislim se: „Sunce ti tvoje.“ Samo da su carinici bili sporiji i zapitkivali kao što umeju, pa da smo tramvaj čekali dvadeset minuta i da je autobuska bila malo dalje, pa da smo morali da je tražimo, šipak bi stigao.

E, onda vozovi, dva presedanja i pitanje da li tako kasno idu i gde ćeš tako kasno naći smeštaj gde radi check-in. Za malo si ti, pile, ostao noćas na ulici, pa tek ujutru krenuo i propustio takmičenje, ali nisam htela da ga stresiram. Sve je dobro prošlo, još samo da ne zaspi pa produži za Firencu.

Mi smo uzeli Uber. Vozio nas je skroz uz obalu, imali smo jako lep pogled. Morali smo prvo do agencije gde su bili preljubazni mladi Francuzi. Peške petnaestak minuta kroz centar do smeštaja. Islikala sam i poslala Dušku zajedno sa slikama stana. Njegov jedini komentar je bio kako će neko spavati na stilskom dvosedu.

Rekli smo da će Duško oboriti rekord u postavljanju čudnih pitanja. Pogledaj koju je sliku od svih komentarisao!

Stan nam je sa stilskim nameštajem i terasom sa pogledom na karakterističnu ulicu sa žaluzinama, terasama od kovanog gvožđa, besprekorno okrečenim zgradama od oko četiri sprata, kremastim i kitnjastim.

Kupili smo picu s puno luka i povrća, kao što je bio i tart u Kolmaru. Neka fora im je s tim lukom. Ukusna je bila. Naš prvi obrok u Nici.