Čuveni Amalfi, razlog našeg putovanja

Uzimamo brodić do Amalfija. Prozori na brodu jezivo musavi. Što je gazdarica rekla da ćemo svašta lepo videti ako idemo brodom? Samo neprozirna muzgotina na staklu. Srećom, čim smo krenuli, otvorili su i gore, na otvorenom. Kakva sreća. Kakvi pogledi, miris mora, vetar u kosi. Dragana nije baš tako oduševljena kao ja, pa je sišla dole da joj ne duva.

Brodić je usput stao u Pozitanu. Mi imamo foto-sešn gore na brodu, sa fotogeničnim Pozitanom u pozadini, a Dragana uredno izađe. Kad brod krene, mi vidimo Draganu na obali kako nam maše. Pitam kapetana da vrati brod, ali ne može, idemo u Amalfi i vraćamo se za pola sata. Javljam Dragani da je izašla u Pozitanu i da treba da idemo za Amalfi, ali da ne brine, vraćamo se po nju.

Sledeća scena. Stižemo u Amalfi, a Dragana nam maše sa obale. Scena kao iz filma. Zapravo, Dragana nas čeka u Amalfiju. Javlja da je kod fontane. Kao da mi znamo gde je to. Ona je već optrčala ceo Amalfi. Lep je, svideće vam se, poručuje. A mi se tek iskrcavamo.

Kako je to uspela? Videla je vodiča sa tablom za skorašnji polazak u Amalfi i čoveka koji trči sa dva kofera. U fazonu: moj muž, moj drugi kofer. Ona trk za njim. Na brodu kaže da joj je karta kod vodiča, pokaže rukom u pravcu „muža“, protrči pored kontrolora i sedne. Kontrolor mora i druge da proverava, ne može da trči za njom. Ona se sakrije među ljude, virućka i gleda kako vodič sleže ramenima i kaže da nema nikakve karte. Muž objašnjava da mu ona nije žena, a ona se iz prikrajka smeje.

Našla je brži brod, brži od našeg, i eto je. A mi smo još čekali da neko izađe iz luke kako bismo se iskrcali, dok je ona za to vreme već obišla Amalfi. Šou.

Slikale smo se zajedno i poslale slike Svjetlani, a ona kaže: „Ova vam je baš scusi signora“, jer smo sve na slici. Zavitlava me jer uvek zaustavljam nekoga da nas slika. Rekoh joj: kako znaš da je stvarno bila signora, a nije signor?

Amalfi ima šmek. Impozantnu katedralu. Lepa je atmosfera. Italijansko čavrljanje ulazi u uši. Sve je u znaku limuna. Slatkiši od limuna, sapuni, magneti, keramika, tašne, odeća. Probale smo i čuveni sorbet. Prilično je kiseo i ima ga previše. Ispunila sam sebi želju, kupila haljinu na limunove i prošetala Amalfi obalom. Doduše, preko farmerica, ali haljina je tu.

Nakupovala sam svašta od limuna, bombone, keks, čokolade, sapune, magnete. Amalfi nas je počastio i lampicama u drveću i lepim zalaskom sunca.

U autobus za Sorrento sele smo umorne. Kažem samo da ne dođe trudnica da moramo da joj ustanemo. I, naravno, prizvala sam je. Došla je. I to baš kod Olbine i mene. Tražila je, sirota, samo deset minuta da sedne jer joj se slošilo. Kad je sela, rasplakala se od olakšanja jer su je već odbijali. Poklonila nam je, u znak zahvalnosti, karakterističan suvenir, kutiju keksa sa limunovima.

Videli smo i lep vatromet iz autobusa. Kao da nam je dobrodošlica.

Autobus nam je stao na pet minuta od kuće, koja je u samom centru. Nismo ni obratile pažnju da smo blizu železničke i autobuske stanice, što se kasnije pokazalo kao veoma zgodno. Stan smo birale po kriterijumu povoljne cene. To nam je bila baza za obilaske.

Sorrento je lep. Čak i iznad očekivanja.