Bari u ponoć

Slećemo u Bari. Red na rent-a-caru ogroman, ali bar rade. Verovatno su produžili zbog kašnjenja aviona. Skoro je ponoć. Spori su za medalju. Šta toliko rade kad je sve već popunjeno i plaćeno onlajn?

Čim smo sletele, naplate oni Dragani još 200 evra. Kako, zašto, kad još nismo ni prišle šalteru? Ona obavesti banku, a banka joj, o nevolje, blokira karticu. Na šalteru saznajemo da je to depozit koji se vraća. Dobijamo luksuzniji auto od onog koji smo platile, neki MG. Kolo sreće se okreće. Velik je i prostran.

Dobismo ključ. Hajmo do parkinga, mesto broj 21. MG, tu je. Rekoše nam da ima dve ogrebotine kod desnog zadnjeg točka i da sve proverimo. Našle smo parking mesto broj 21. Tu je MG, dve ogrebotine su na mestu. Dragana pokušava da otključa, ne može. Ne radi daljinski.

Već viče: „Ne mogu da verujeeem! Drugi put danas! Šta je ovo?“ Ajde, nema veze, otključaćemo ručno. Ali nema ključaonice. Očajne smo. Ponoć. Gužva na šalteru. Jednog čoveka rade po pola sata.

Kad smo bolje pogledale, vidimo da na parkingu piše Europa. A mi smo Avis. Dva reda ispred bio je naš auto. Jee! A toliko podudaranja: i broj 21, i MG, i ogrebotine tačno gde treba. Neverovatno.

Uglavnom, za desetak minuta stigle smo u Bari. Parking smo našle iz prve. Naišle na usamljenog scusi signore i pitale ga gde je adresa ta i ta. Poslao on nas desno, pa levo. Bogami, nije tamo. Vratismo se, a signore je stajao tačno ispred našeg ulaza kad nas je poslao tamo daleko.

Stan nam je baš lep. Iznad očekivanja. Saški krevet i uzglavlje sa izvajanim cvetićima daju čudne ideje.

Rano smo krenule za Sorento, pa nismo dočekale kroasane za doručak.