Fensi Kapri

Poslednji dan, predale smo stvari u kola u osam ujutru. Kaže Dragana: "Dobro je da nisi kupila karte onlajn za brod za Kapri za devet, stižemo na onaj u pola devet." Mi na autobusku stanicu, a čovek kaže da je autobus tek za pola sata i da idemo peške do luke, deset minuta. I krenemo mi. Ja sva srećna što ću videti Sorrento po suncu. Prodavnice se tek otvaraju. Nalazim željeni magnet sa fićom.

Pitamo ljude za marinu, što mi je to lakše i lepše od navigacije, ne znam. Nešto se odužilo, ali šetnja je lepa, nema veze, ne žurimo. Stižemo do marine, ali nije ta. Ova je grande, iako mala, i sa nje ne idu brodovi za Amalfi i Kapri. Nama treba marina piccola, koja je značajno veća od ove. Pitam devojku koliko treba do piccole peške. Kaže: 27 minuta. Kako to odmeri u minut, ne znam. Kreće panika.

Popravnog nema, popodne krećemo na aerodrom. Zaustavljam čoveka i molim ga da nam pozove taksi. On je izuzetno ljubazan, stiže nam taksi. U to stiže i autobus, ali nema veze. Gledam onlajn bukiranje, tek u 10:40 ima brod. Možda ima i u 10:10, videti u luci na licu mesta, ali te karte za Kapri više ne mogu da se kupe onlajn. Žestoko smo okasnile. Međutim, u luci nalazimo za 9:40, tako da kasnimo samo 40 minuta od prvobitnog plana. Dragana nam produžava sat vremena boravak na Kapriju i stižemo na avion bez problema.

A Kapri? Imala sam malo gard kao i prema Amalfiju jer su mondenski. Ali mondenski su sa razlogom. Stvarno je sladak kao bombona. Sve su kuće sitne, nema zgradurina, prodavnice sa rukotvorinama i keramikom. Sve uglancano, čisto. Žičarom smo se popele u grad Kapri. Čekale smo 20 minuta, a kasnije je bio mnogo duži red kad smo sišle. U oktobru mesecu, ko bi rekao da su još takve gužve.

Otišle smo do bašte Giardini di Augusto da vidimo odatle čuvene Faraglioni stene. Rekla bih da takvih u Crnoj Gori imaš koliko hoćeš. Nisam baš shvatila zbog čega su toliko čuvene. Lepe jesu, ali ništa posebno. Na njima žive samo gušteri. Saška je videla gomilu turista obučenih od glave do pete u Pradi, Guči... ja to ne umem da raspoznam, ali sam videla gomilu starih ljudi sa štapovima za koje sam prvo pomislila: "Gde ste vi pošli?" a kasnije: "Svaka čast na volji."

Tu sam pojela finu piceretu, uslikala se za sve pare sa Kapri tašnom koju sam kupila na brodu i hajmo kući.

Napomena: Salerno i Sorrento su dva različita grada. Posebna pažnja kad sedate u autobus u Amalfiju, jer je jedan na jednu stranu, a drugi na drugu. Ne pitajte me kako znam. Neko, neću reći ko, je hteo da uđe u pogrešan autobus.

Svako na ovom putovanju je dobio nešto što je želeo. Saška je dobila pesmu na trgu u gužvi: "Sara perché ti amo" i "Bella ciao", Dragana Kapri, Olbina kaže da joj je sve dobitak jer nije znala ni šta da očekuje, uletela je na brzinu jer je Svjetlana otkazala. A ja? Ja sam dobila šetnju u haljini na limunove Amalfi obalom. A što se tiče Boke, videla sam je u povratku, lepo osvetljenu po noći.

Epilog

Što Olbina kaže: samo se raketom nismo vozile. Doletele smo u Bari avionom, rent-a-carom do Sorrenta, brodom do Amalfija, autobusom nazad, vozom do Napulja, usput i taksi i Uber, i brod do Kaprija, a na Kapriju žičara.