Užurbani, ludi Napulj

Sutradan smo imale rezervisane karte za Amalfi. Dragana i ja smo sišle do luke da pokušamo da ih zamenimo za Kapri, jer smo Amalfi već prebacile i obišle prethodnog dana. Pokisle smo. Vetar mi je slomio kišobran. Prošle smo kroz centar, po klizavom kamenom pločniku, uz lepe poglede na more. Spuštale smo se kroz neku pećinu do luke, zanimljiv doživljaj.

Brod koji ionako nismo želele bio je otkazan zbog lošeg vremena i rečeno nam je da će nam vratiti novac. Dragana kaže: „Lepo mi nije dao da platim“ (i bez imena: Visa).

Tako smo opet, za tren oka, prekrojile plan i odlučile da loš dan provedemo u Napulju.

Napulj je ludilo. Prvo smo dospele u jedan živopisan, šareni kvart pun crnaca i prodavnica sa jeftinim suvenirima. Tu smo se lepo nakupovale. Zatim smo se napešačile do centra, malo lutale okolo-naokolo. Galerija je prelepa, ista kao u Milanu. Pešačka zona vri.

Crnci prodaju fejk tašne poređane na čaršafima. Nailazi policija, polako se provlači kolima kroz ulicu, oni skupljaju robu i „beže“ - da bi se već za minut ponovo raširili čaršafi i nastavila prodaja. Verovatno je sve to šou za turiste.

Sele smo da jedemo. Ne znam šta je više prijalo: odmor ili čuvena napuljska pica.

Borba za mesto u vozu za Sorento, bukvalno. Utrčavanje.

I opet smo videle vatromet.