Bari

Posle Matere nam je ostao još Bari. Tu imamo spavanje u starom gradu, gde smeštaj podseća opet na pećinu. Lepo je što smo u starom gradu. To uvek volim. Ovaj me podseća na Kotor. Čim smo stigle, graja, gužva, sve šljašti, rade sve prodavnice. U ostalim gradovima se oseti da nije sezona, malo ljudi na ulicama i više od pola prodavnica i restorana pozatvarano. Baš smo se čudile. Mada i to ima svojih draži, ceo grad je naš.

Elem, u Bariju graja, odzvanja italijanski u ušima, zuje vespe pored nas. Veš visi sa terasa. Kaže Dragana, ovako ja zamišljam pravu Italiju. Imaju i korzo u novijem delu Barija do železničke stanice, šetalište uz more, drvored palmi. Bari nas je prijatno iznenadio. Mene je jug Italije prijatno iznenadio jer je pun Italijana, za razliku od Milana gde su sve Arapi, crnci i Kinezi.

Poštapala sam se sa ono nešto reči što znam italijanski, sva srećna: scusi signora, certo, vero, per favore, grazie mille, dove e, quanto costa, va bene. Čak sam uspela u prodavnici da objasnim prodavačici da je moja amika kupila parfem od 125 mililitara, a da idemo avionom gde može da prenese samo 100 mililitara, i da želi da ga zameni. I to smo rešile, ali smo morale ići baš u onu prodavnicu gde je parfem kupljen.

A na kraju je Dragana na aerodromu zaboravila da izvadi flašicu vode, pa je 500 mililitara prošlo uz njenih 100 mililitara parfema, dakle prošlo bi i 125. Ovako je, za razliku u ceni, morala još nešto da kupi, pa je i ona dobila parfem. I nije tako loše prošla.

Saška je u Bariju kupila seksi beli korset sa crnom čipkom. Naravno da smo je prozivale. Kaže ona, pa moram da se odužim kad me čekaju kući domaće krofne. I tu kreće sprdnja. Jesu sa rupicom ili bez, pita Dragana, čuvena mešačica raznih testa. Ali nama to još smešnije. Koliko može sa rupicom da ih stane. I ahahahaha. Do toga da se zamalo upiškimo od smeha. Na to stiže i slika krofni na vajber.

Noć u Bariju, tonem u san i kažem, pričaj nam Svjetlana o Havajima. Ma, otkada nisam imala priču pred spavanje. I to kakvu. Blaženo zaspim i zahrčem i ne dam njima da spavaju. Još i pun mesec.

Na letu nazad sva srećna što sam dobila mesto pored prozora, ali F. Idealno bi bilo da je sada A, da vidim opet Boku Kotorsku. Međutim, ruta nazad je drugačija. Tako smo leteli da sam sa F sedištem opet videla Boku, presrećna. I moje mile Rafailoviće.

Od zanimljivosti još imamo da nismo mogli da sletimo od jata ptica, koje sam videla, nego smo još kružili nad Temišvarom. Nije bilo svejedno kad je nakon sletanja krenulo uzletanje.

Dočekala nas je magla u Temišvaru i trajala je do pred ulazak u Novi Sad, ali je Dragana sve herojski odvozila. Bile smo umorne za Van Gogovu digitalnu izložbu, što mi je žao.

Prošla sam celu Pulju da mojoj sestri Lidiji nađem kolače pastičoto, frutone sa bademom. I nigde takve nisam našla. Na kraju u jednoj fensi poslastičarnici kupim punu kutiju kolača pastičoto od svih ukusa. Grdno se namučim da donesem kutiju sa samo rancem koji mogu da prenesem i ni jedan od tih kolača nije bio željeni, ali kaže Lidija da su bili dobri. A i šta da mi kaže.

Za prolaz pored kontrole na aerodromu, Dragana se dosetila i naručila preko interneta jastuče za oko vrata, prazno. Nove, lepe, fensi džemperčiće je stavila u ranac, a prljav veš u jastuče, i lepo je prošla. Smešno je bilo kad je rekla, jebem ti, nosim prljave gaće oko vrata.

Na kraju, ovo putovanje nije bilo samo niz gradova i pejzaža, već podsetnik koliko je lepo imati žene koje te razumeju, nasmeju i nose kroz život. Pulja nas je oduševila, ali realno, da nije bilo naših bisera, zapetljancija, krađa mandarina i ćebadi u tuk tuku, ne bi se imalo šta prepričavati. Gradovi su ostali iza nas, ali naše dogodovštine tek treba da žive.

Ovo je u stvari priča o odnosima, ne samo o putovanju. Prijateljstvo je glavna nit, putovanje je kulisa.