Biseri rasuti

Slede slatki gradići rasuti po Pulji kao biseri.

Monopoli

Monopoli, šareni ukrasi, koji liče na šešire, okačeni na konopce, zatim plavi čamci, tvrđava i butik gde su kupljena haljina za 10 evra i jakna za 15.

Ostuni

U Ostuniju, belom gradu na brdu, već pomalo umorne, iznajmile smo tuk tuk. Pokrivene ćebićima, babuške, cičale smo dok nas je mladić vozio kroz strmoglave, zavojite, uske, bele ulice do vidikovca da ti stane dah, pa i do raznih znamenitosti.

Kad je završio, htele smo da kupimo suvenire, magnete, kad vidimo na magnetu sliku sa šarenim vratima koja nismo videle. Pitamo gde su vrata, kad ono na vrhu brda, iza ćoška kod crkve gde smo već bile. Naravno da smo se popele, šta nam teško, vrata ništa posebno, ali je Ostuni ostao sa tragovima i naših cipela.

Leće

Leće je od žutog kamena, veće su kuće, šire ulice, ima puno crkava sa raznim isklesanim detaljima svetaca, anđela, aždaja.

Večera u slatkom restoranu, lazanje, špagete karbonara i salata za Draganu. Spavanje u Lećeu. Borba oko grejanja i klime u jedinom klasičnom stanu gde smo bile. A bojale su se pećina gde sam ih ubeđivala da spavamo. Da ne bude hladno. Kad ono u pećinama bilo odlično a u nazovi normalnom stanu natezanje oko grejanja.

Sledeći dan, Leće, doručak u kafiću, fokače, kroasani, ceđeni sok od narandže i kafa. Sedimo na ulici, u bašti, stari grad, lepo je. Jedino što nam gazda nije rekao da je opcija plaćen doručak ustvari da on plaća samo tri evra po osobi za doručak. Usput nam je zaključao posuđe jer nismo platile opciju sa korišćenjem istog. Snašle smo se i pozajmile čaše iz restorana, gde smo večerale. No tu našem buntovništvu nije kraj, kasnije je drugarica uzela u Bariju mandarine u samoposluzi. Doduše, slučajno ih nije otkucala na kasi jer su bile u kesi u ruci, ali to našoj avanturi ne oduzima draž. Naravno da nismo kradljivice, ali je bilo nešto primamljivo i zabavno u takvoj pomisli da smo se odmetnule, pa smo se slatko smejale.

Ja sam inače manijak što se fotografija tiče. Izgnjavim ljude da slikaju četiri, pet puta, sa sve koordinatama koje im zadam, šta da se vidi u kom ćošku. Tako da me drugarice samo pogledaju i puknu od smeha kad mi neko napravi par koraka unazad ili okrene aparat i umesto horizontalne napravi vertikalnu sliku. Ali lik u Lećeu je prešao igricu. On mi je potpuno promenio ono što sam htela da slikam, trg, i smestio nas ispred vrata koja su njemu bila impresivna, a meni nisu ni bila u kadru. Pa čak i pomerio ceo kontejner da nam ne bude u kadru, sav srećan, očekujući i moju zadivljenost. Kulturno sam se zahvalila i naravno zaustavila sledećeg prolaznika, scusi signore puoi fare una foto di noi per favore.

Čisternino

Pitamo veštačku inteligenciju šta da posetimo na putu do Matere. Predlaže Čisternino. Sladak mali grad, beo, uskih ulica. Dragana uzima pelcere gde stigne.

Martina Franca

Meni posebno slatka. Okićena notama i violinskim ključevima. Centralni trg ima lepu, veliku, staru crkvu, u polukrug smeštene svodove, skulpturu zlatne šuplje kugle kroz koju smo virile i slikale se. Malo je i magla koja dodaje mističnosti i romantici. Skroz mi je legla Martina Franca.