Matera

A onda, njeno veličanstvo Matera. Ona ne pripada Pulji ali pripada našem putovanju.

Gazda Tjudor nam je bio simpatičan i posvećen. Dao nam je GPS koordinate podzemnog parkinga gde da parkiramo, zatim došao kolima po nas i dovezao nas do kuće. Ja sve usput cupkam, je l možemo stati tu da se slikamo, pogled je fantastičan. On kaže nema potrebe, biće lep pogled. I zaista, kad smo stali ispred naše kuće, pogled od milion dolara. Možemo samo da sedimo ispred kuće i gledamo, ne moramo nigde ni ići. Puca pogled na Materu kao sa razglednica. Oduševljena.

A onda sledi šlag na tortu. Smeštaj. U pećini staroj sedam hiljada godina, gde se nekada živelo sa životinjama. Sada je luksuzna. Na ulazu veliki kristalni luster, kamin, umetničke slike koje je sam Tjudor slikao. Stilske komode i stolice.

Pokazao nam je i film o Materi koji smo kasnije gledale pred spavanje. Pričao je kako pećine imaju poseban sistem za provetravanje jer bi inače rasle razne biljke po zidovima od vlage, kao i da su biljke u Materi zaštićene i ne smeju da se beru. Šutnula sam Draganu ispod stola da obrati pažnju da u Materi neće biti pelcera. Tjudor poznaje i Lepu Brenu, a mi smo se slatko nasmejale glumeći oduševljenje. Preporučio nam je i restoran sa karakterističnom večerom za taj kraj, rezervisao mesta. I restoran je očekivano u pećini. Udoban je. Brzo se napunio.

Prvi put smo jele njihovu sušenu papriku koja je kao čips, suva i hrskava. Pobacana po mesu sa pečurkama. Prošetale smo malo po gradu dok je sipila kišica, tek da steknemo utisak gde smo. Gazda nam se džentlmenski ponudio da ako se izgubimo da se javimo, pa smo bez straha lutale lavirintom od uličica.

Dragana kao iskusan ložač je poređala cepanice uz kamin i ložila. Rekla je da će i noću da ustaje da loži. Nije bilo potrebe jer je Tjudor uključio i radijatore, ali nam je Dragana ipak dogrevala. Uveče se pokvario patent na wc šolji. Tako da smo jedne noći u pećini u Materi nosile ja lonac sa vodom za wc, a Dragana cepanice.

Za doručak nam je gazda doneo pogače, fokače od najboljeg brašna u Italiji, sa paradajzom i sirom, i sa tikvicama i sirom. Obe su bile vrlo ukusne. Doneo nam je i kroasane sa marmeladom, pistaćima i čokoladom.

Pošto Matera ima toliko toga da ponudi, posvetile smo joj taj dan. Prošetale uzduž i popreko. Svako malo pukne neki prelepi pogled sa vidikovca. Videle smo i pećine gde su živeli ljudi, koje nisu adaptirane. I mostić sa kog padaju turisti kada idu prema njima, pa ih spašavaju helikopterom. Odabrale smo da posetimo crkvu u pećini koja je imala puno freski. Lepa je i interesantna. Stara.