Kipar sa pet žena, flamingosima i jednim užasnim restoranom

6. Mart – 10. Mart 2024

Bila sam sa drugaricama: Andreom, Svjetlanom, Draganom i Saškom.
Bile smo smeštene u Larnaci. Iznajmile smo auto. Svjetlana je živela u Irskoj i vozila je već levom stranom, tako da joj to nije bio problem.

Prvi dan: Stigle smo

U avionu seda devojka pored mene i žalostivo se rastaje od momka. Rekoh momku, sedi ti pored nje, a ja ću na tvoje mesto. A njegovo mesto je bilo baš pored Svjetlane i Andree. Eto nama zabave. Kakva slučajnost!

Kad smo stigle, počastio nas je baš lep zalazak sunca. Video se i sa terase. Imale smo veliku terasu na petom spratu sa divnim pogledom na Slano jezero i planinu, dnevnu sobu kojoj je jedan zid bio sav u staklu, još dve spavaće sobe, dva kupatila, kuhinju, sav komfor.

Otišle smo do grada i prošetale uz more. Bilo je hladno pa sam obukla dve majice, dva duksa i dve vetrovke i bilo mi je fino.

Kipar je prepun mačaka, i to su sve neke lepe dugodlake.

Drugi dan: Rupica u steni

Dan za prirodu. Prvo smo otišle do vidikovca na Slanom jezeru da vidimo flamingose koje sam ja videla sa terase, ali su se već razišli.

Nastavile smo ka Aja Napi: Capo Greco litice, sea caves sa čuvenom rupom u steni gde se slikaju svi influenseri (pa i mi).

Pošto smo ih omašili i već se našetali nekim drugim liticama, nisu bile oduševljene kad sam rekla da želim da pronađem jednu rupicu u steni.

Jesi realna? Kakva rupica?

Jako je lepa, videćete.

Rupica u steni?

Da, malo se teže spustiti do nje.

Ma, daaaj.

Posle su naravno bile oduševljene, nije to slučajno influenserski stop. Kasnije sam ja njih začikavala dok su se slikale, ništa ne valja rupica, je l? , a Dragana je mene: "Ona i njena rupica."

Obišle smo Most ljubavi (kameni most u vodi) i kameni most Kamara Tou Koraka Bridge ili Crow's Arch u nacionalnom parku Kavo Greko (Cape Greco), svega nekoliko kilometara od Aja Nape i samog Mosta ljubavi.

Na samo par koraka nalazi se i park skulptura (pretežno naga Afrodita, mada ima i jedna skulptura koja neodoljivo podseća na rolne toalet-papira). Mesto je interesantno i vredno posete. Ulaz u ovaj park na otvorenom je potpuno besplatan i otvoren 24/7. Pošto ćete svakako posetiti Most ljubavi, nalazi se odmah pored.

Na kraju smo kulirale na plaži Nisi uz šum mora. Lepa je boja mora. Prozirno tirkizna. Pesak je sitan i beo. Dugo je plićak pa je pogodno za decu.

Lep dan uz more. Sunce nas počastilo još jednim spektakularnim zalaskom za ekstra fotke. Večerale smo lepe suvlakije u Larnaci.

Treći dan: Pevanje i prljava rupetina

Dan za istoriju. Obišle smo zamak kod Limasola sa fantastičnom akustikom, pa su Saška i Andrea zapevale.

Odjekuje. Da se naježiš.

Nastavile smo do arheoloških iskopina, amfiteatra (gde su takođe pevale) i rimskih mozaika kod Pafosa.

Da ne bi ostale bez pogleda na morence, bile smo i na plaži gde se Afrodita rodila iz pene bačenih genitalija svrgnutog Boga Urana, koga je svrgnuo i kastrirao rođeni sin Kronos.

Dok sam slikala Andreu jedan talas sa penom ju je potkačio i smočio joj patike. Zamerila mi je što joj nisam na vreme rekla da se skloni. Utešila ju je legenda da je sada pod zaštitom boginje Afrodite i da će postati neodoljiva i naći ljubav svog života. I verovali ili ne tako i bi.

Našle smo i mesto gde se ostavljaju ljubavne poruke, želje vezane za žbun ili napisane na kamenu. Ostavile smo adekvatne.

Za kraj smo ostavile Pafos i arheološko nalazište sa mozaicima. Videle smo i čuveni mozaik sa Lavirintom i Minotaurom, koji se nalazi u okviru Theseusove kuće (House of Theseus), rimske vile iz 2. veka nove ere. Mozaik prikazuje Tezeja kako ubija Minotaura u lavirintu, a ceo lokalitet je pod zaštitom UNESCO-a.

Na večeru smo išle u restoran koji nam je predložila naša izuzetno pričljiva gazdarica, koja gaji svilene bube i donela nam ih je u stan i pokazala ceo proces pravljenja svile.

Donela nam je i ukusnu pitu od njihovog halumi sira. I Svjetlana nam je grilovala halumi sir i baš je bilo dobro.

Elem, restoran koji nam je predložila gazdarica je bio prljava rupetina. Bašta ograđena musavim najlonom, sve prljavo, hrana tako tako.

Nešto sa mlevenim mesom je ok, ali bez pomfrita i priloga. Suvlaki je bio malo žilav.

Četvrti dan: Nikozija nas je iznenadila

Prvo smo posetile farmu magaraca, a ostatak dana je bio rezervisan za obilazak najružnijeg glavnog grada i jedinog podeljenog u dve države: Nikozije.

Kako sam se pripremila na razočarenje, grad me baš iznenadio.

Stari deo grada je autentičan, sa nekim jedrima razvučenim iznad ulica, da prave hlad. Simpatične zgradice.

Međutim, pravo iznenađenje sledi pri prelasku u turski deo. Toliko je šarmantno, orijentalno, prašnjavo, sa građevinama od žutog kamena, uskim ulicama, svodovima, minaretima.

Prodavnice sa rukotvorinama. Turci na ulicama. Cenkanje. Savršeni slatkiši sa ratlukom, lešnicima, pistaćima.

Podsetilo me na filmove gde se jure ulicama i ruše narandže sa tezgi i one se kotrljaju niz ulicu. Inače ima po Kipru drvoreda narandži i otpalih narandži po ulicama.

Kad smo sele na piće, kao da su znali, nama su prišli ulični svirači, harmonikaši. Sašku smo nagovorile da peva i nama je to bio spektakl.

Bile smo i u tržnom centru i pazarila sam beli džemper i par majica. Meni se baš retko šta svidi od garderobe a svideo mi se džemper koji je kupila Dragana. Izguglala sam da ta prodavnica postoji i u tržnom centru u Nikoziji i ispunile su mi želju pa smo otišle po džemper.

Dušku sam u Larnaci našla ratluke od limuna koji su njemu omiljeni, a nema ih kod nas. Lidiji sapune od maslinovog ulja. Deci hemijske sa magarcima.

U povratku pevanje u kolima.

Saška se precenila sa hranom i nakupovala brdo, tako da je pola večeri pekla i grilovala suhomesnato i sir. Večera je bila odlična i obilna.

Peti dan: Flamingosi za kraj

Na putu do aerodroma flamingosi su nas konačno počastili svojim prisustvom, što me je baš obradovalo!

Na aerodromu su pravili posebne personalizovane omote za čokolade Toblerone pa sam ih napravila za: Petra, Luku, Anju i Kristinu, a Dušku sam pronašla još ratluka od limuna.

Doplatila za sedište do prozora i uživala u pogledu.

Svih dana puno fotografisanja i sada prelepih uspomena za podsećanje.

Na beogradskom aerodromu je bila neka poznata ličnost, ne znamo ko je, ali su se paparaci rastrčali, okružili je, slikali, intervjuisali.

Svjetlana je nastavila dalje na more. Dočekao je muž Srćko na aerodromu. A mi za Novi Sad, do sledećeg puta.