Ostrvo Gozo, netaknuta Malta

Opet problem sa taksistom i najzad brod

I krenusmo najzad do Melliehe. Stigli smo nigde i izbaci nas, to je to. Mi negde na plaži, nigde ničega. Na brdu se lepo vidi crveni zamak. Ugledamo u daljini luku.

Šta sad? Hoće ispasti da je Nela bila u pravu i da na kraju nećemo imati dosta vremena do broda? Da li sad opet da zovemo taksi ili požurimo peške do luke, treba oko 15 minuta.

Rešim da se izujem i po finom toplom pesku bosa odšetam do luke. Baš je bila prijatna šetnja. Malo sam i umočila none u more.

Da nije opet taksista zeznuo, ne bih ni znala kako Malta ima finu peščanu plažu i propustila bih ovu krajnje prijatnu šetnju po praznoj plaži.

Stigle smo na vreme, čak 20 minuta ranije. Doplatile smo 10 evra za autobus da nas voza po ostrvu Gozo, smestile se na pramac i avantura se nastavlja. Vetar u kosi, more tu i tamo prsne po nogama koje smo izbacile preko ivice broda, oči se napajaju plavetnilom mora i lepotom stena i pećina.

Stena slon, meduze i trk kroz Viktoriju

Plovimo duž obale, a pred nama: stena u obliku slona! Prava skulptura prirode, nasred mora. Ulazile smo u pećine gde voda svetli fluorescentno plavim sjajem, baš kao u Plavoj špilji u Crnoj Gori. Prelepo.

Videle smo beskrajno mnogo meduza. Kako se tu kupa leti?

Stigle smo na ostrvo Gozo. Prijatno iznenađenje: autobus koji nas čeka je otvoren, na sprat, klasičan crveni, hop on hop off. I naravno penjemo se gore!

Prva stanica, glavni grad Goza, Viktorija. Naišle smo na tezge sa suvenirima, one su kupile lepeze. Zatim šetnja: crkvica, tvrđava. Već krećemo nazad, reko ajmo još malo ovim uskim uličicama. Srećom, jer dođosmo do centra i glavne crkve. Prelepe, a mi zamalo da propustimo glavni trg i te lepote.

Par brzih slika, malo divljenja, kupovina njihovog karakterističnog peciva “pastizzi” (To su lisnata peciva punjena sirom rikotom ili pasuljem (graškom). Spolja su hrskava, a unutra mekana i topla. Ulična hrana broj jedan na Malti). I onda žurba ka autobusu.

Kad znaš šta tražiš, nađeš i prozor koji više ne postoji

Sledeća stanica Dwerja. Samo su nas izručili. Bez ikakvih objašnjenja i smernica. Sreća pa sam znala šta da tražimo.

Prvo: Plavo oko (Blue Hole), duboka morska rupa, raj za ronioce. Onda i ono poznato mesto: Azure Window, prirodni kameni luk koji je bio simbol Malte, ali se srušio 2017. Nije ni čudo što se srušio kada su ove stene tako porozne. Svuda su bile rupe pune vode, valjda od neke prethodne kiše.

Dakle, tražimo nešto što više ne postoji. Ali vredelo je, i dalje je lepo, fotogenično.

Malo smo morale da se prošetamo, pitamo ljude, i našle smo.

Još jedna u nizu stvari koje bismo propustile da nismo znale šta tražimo.

Naravno, uslikale smo se iz svih uglova. Pa makar i bez prozora.

Sledeća stanica vrlo lepa crkva Ta Pinu.