Plava pećina i opet problem. Pogađate: taksista.

Sledeća stanica: Blue Grotto pećina. Pozvale smo taksi i zaputile se ka malom zalivu, odakle kreću čamci. Vožnja po pećinama je zaista prelepa. Pećina je ogromna. Prizori i slike fantastični.

Jedino smo bile u nekim smešnim, naduvanim narandžastim prslucima u kojima smo se jedva pomerale.

Htela sam još “onu” fotografiju sa vidikovca, onu što se viđa na razglednicama i magnetima.

Pozvale smo taksi, on se tu guzio, ne zna gde je vidikovac (generalno ništa ne znaju gde je, neki mladi momci, došli iz Indije i koje kude, ako ih navigacija odvede ok, ali završismo već treći put ko zna gde). Ja, pit bul, ne puštam koliko god on cvilio da sa Boltom ne može tako.

Uglavnom platila 10 evra, a odveo nas nigde. Vidikovac je bio na 50 metara odakle smo krenuli. Stvarno je pogled spektakularan i napravile smo fenomenalne slike.