Popaj selo, taksi i ne izlazim iz auta

Zovemo taksi. Dogovaramo vožnju do Popajevog sela, pa zatim da nas odveze do Melliehe, odakle kreće brod na krstarenje. Inače krstarenje smo pomerile na prvi dan jer se Nela bojala da se nešto ne desi i ostanemo na drugom ostrvu bez prevoza a treba da idemo na avion. I tako, krenemo mi do Popaj sela. Nela kuka: “Je l nam to baš treba? Zakasnićemo!” “Opusti se Nela, vidi koliko imamo vremena,” kažem ja.

Put do sela uzak, pun rupa, i skretanje je oko 10 minuta sa glavnog puta. Ali stigosmo. Kad “cin cin”, nešto zazvoni taksisti, reče on da mora da ide! Da nas tu ostavi u nedođiji i mi da čekamo sledeći taksi? Ne dolazi u obzir. Da odmah idemo i da se ne slikamo? Još manje dolazi u obzir.

Kad je video da nemam nikakvu nameru da izađem iz kola (jer dogovor je dogovor), šta će, setio se i završio ovu vožnju i odmah napravio i preuzeo sledeću, ponovo za nas. I ne samo to. Taksista se penjao na zidić da nas uslika! Da se lepo vidi Popajevo selo iza nas a ne da ga mi zaklonimo.

Popajevo selo

Popajevo selo je stvarno lepo i neobično sa tim starim kućicama zakrivljenih krovova. Napravljeno je za potrebe snimanje filma Mornar Popaj sa Robijem Vilijamsom. Nalazi se uz zaliv, s vodom lepe modre boje.