Shvatile smo da moramo do Füssena u Nemačkoj, gde noćimo, proći kroz oko 5 km Austrije pored Bodenskog jezera. Na to nismo računale. Opcija B je bila da vozimo još 5 sati do trajekta i, Bog zna kada je trajekt sa sredine jezera. To, naravno, otpada.
Ode nama još 100 evrića za vožnju kroz još jednu državu i vinjetu, srećom samo 9 evra. E, to je država broj pet, ali je nisam nabrojala jer po njoj ništa nismo obilazile.
Stigosmo preko Austrije nekako do Füssena u Nemačkoj. Krećem ja sa radnikom hotela da pričam na nemačkom i čak mi dobro ide, ali pogodite šta... on nastavlja na srpskom.
Ali šlag na tortu je bio kada je Svjetlana išla da preparkira auto sa parkinga koji je bukvalno pored hotela, ispred hotelskih vrata, jer tako nam je rekao "zemo", tu se ujutru ne naplaćuje parking. Ima oko 25 metara da pomerimo kola.
OK, idemo prvo da ostavimo stvari jer smo ih već istovarile. Svjetlana se vraća da preparkira. I zamislite šta – od pet provozanih država, policija je zaustavlja baš ispred hotela. Ispred sopstvenog hotela! Njoj su dokumenta u sobi. Nije ponela ni mobilni da nas pozove da joj snesemo.
Panika. Traže dokumenta od kola. Kroz glavu joj prolazi: šta ako je auto ukraden? Uspeva da nađe papire od kola. Duvaj, test na alkohol. Duva. Jače. Ko na spirometriji. Najjače, najduže. Preslišava se kada je poslednji put gucnula nešto i ima li više od 24 sata. Nekako, na jedvite jade, pustiše je.
Stiže ona sva zajapurena, što od uzbuđenja, što od duvanja, ne može sebi da dođe šta ju je snašlo i kako je mogla proći što nije imala pasoš kod sebe.
Kad Sandra krene u novi kraj sveta, vaš inbox prvi sazna. Prijavite se i stižu vam sve nove priče mejlom.