Sletele smo u Memingen, a prva tačka je trebalo da nam bude Štutgart. Čusmo da nije nešto, pa smo se odlučile za Eslingen, malo srednjovekovno mesto. Arhitektura slatka, kućice šarene. Rekreirale smo scenu s interneta: rečica, nemačka kuća sa gredama, crkva u pozadini. Idila.
Zaustavim se da pitam za pravac na nemačkom. Hrvata. Opet ništa od nemačkog.
Pojele smo sladoled, prošetale i kroz park, a dalje nas put vodi do Pere, druga iz gimnazije koji sada živi tu i pozvao nas je na večeru. Ponele smo im našu rakiju (kuma donela, kuma odnela — popili), zatim bedževe i čarape sa revolucionarnim natpisima. To smo potrefile jer je Maja, Perina žena, baš bila redar na dočeku studenta biciklista u Štutgartu. I Pera je bio na dočeku.
Lepo su nas ugostili. Preukusna večera. Kuća sa dvorištem. Pudlica, persijska mačka. Pera sebi napravio muzičku sobu sa bubnjevima, klavijaturom, gitarama. Sviralo se, pevalo, pa čak i zaigrao sirtaki. Jako smo se lepo provele.
Kaže Pera: „Za vikend idemo na Bodenzee, na jedrilicu. Svratite.“ Ne budi nam teško, za čas smo prekrojile put.
Prvo veče spavale smo u Karlsrueu.
Kad Sandra krene u novi kraj sveta, vaš inbox prvi sazna. Prijavite se i stižu vam sve nove priče mejlom.