Alhambra

Alhambra: Od mavarske palate do UNESCO-a

Alhambra, u prevodu znači „crvena“. Ovaj kompleks ima burnu istoriju: od rezidencije nasridskih vladara, preko Napoleonovih vojnih baraka i skloništa za lopove i beskućnike, do današnjeg statusa UNESCO svetske kulturne baštine.

Savet za putnike: karte je najbolje kupiti mesecima unapred. Ako su rasprodate, Granada Card je odlična, mada nešto skuplja alternativa koja obuhvata i ulazak u Alhambru. Valja napomenuti i da unutar Nasridske palate nema toaleta.

Obilazak započinjemo penjanjem na tvrđavu, odakle se pruža spektakularan pogled na grad i snegom prekrivene vrhove Sijera Nevade.

Zbog uskršnjih procesija, koje su u punom jeku, menjamo uobičajenu rutu. Srećemo žene u crnom sa velovima, kraljevskog držanja, članove orkestra i ljude pod kapuljačama koji žure da zauzmu svoja mesta. Procesija, naravno, kreće iz Alhambre.

Do vrtova idemo okolo. Zelenilo je pažljivo potkresano, cveće u punom cvatu, a pogled na rascvetale visterije i tvrđavu u daljini gotovo nestvaran.

Toliko mi je lepo da u jednom trenutku pomislim: ovo je razlog zašto putujem.

Usput srećemo i vevericu, ali sada već žurimo ka Nasridskoj palati jer imamo karte za tačno određeno vreme i kašnjenje nije dozvoljeno.

Stižemo do palate Karla V, neobične renesansne građevine sa velikim kružnim dvorištem na sprat, koja arhitektonski potpuno odskače od ostatka kompleksa.

Karlo V je dao da se izgradi 1527. godine, a za njenu gradnju srušen je deo Alhambre, zajedno sa prvobitnim glavnim ulazom. Iako zamišljena grandiozno, palata dugo nije bila završena i tek je u 20. veku dobila svoj krov.

Unutra hor i orkestar u uniformama uvežbavaju melodije i sve deluje posebno svečano i impresivno.

Kruna obilaska je Nasridska palata, remek-delo maurske arhitekture i nekadašnja rezidencija vladara.

Ukrašena raskošnim islamskim ornamentima i kaligrafijom, krije priče ispisane po zidovima. Pitam se šta se tačno krije iza tih znakova.

Dvorište lavova

Posebno mesto zauzima čuveno Dvorište lavova: nekada su svih dvanaest lavova činili precizan hidraulični vodeni sat koji je merio vreme, dok danas voda neprekidno teče iz njihovih usta.

Oko ovog centralnog dvorišta nalaze se prostorije koje su činile harem i privatne odaje, kao što su Dvorana dveju sestara i Dvorana Abencerraga.

Pored nekoliko zakonskih supruga, u haremu su živele i konkubine, sultanova majka (koja je često imala ogroman politički uticaj, poput Boabdilove majke Ajše), kao i deca i ženska posluga. Žene su često imale presudnu reč u mnogim odlukama.

Dvorana Abencerraga

Ime Dvorane Abencerraga objašnjava mračna legenda. Boabdilov otac, poslednji sultan Granade, navodno je upravo ovde pozvao na banket i masakrirao glavne predstavnike plemićke porodice Abencerrag. Prema priči, jedan od članova porodice Abencerrag navodno je imao ljubavnu aferu sa ženom iz sultanovog harema.

Svod dvorane smatra se jednim od najsavršenijih primera muqarnas arhitekture. Šesnaest malih prozora propušta svetlost koja naglašava dubinu i oblik stalaktita koji vise iznad prostorije.

Dvorana dveju sestara

Dvorana dveju sestara ide korak dalje. Njena struktura, sastavljena od više od 5.000 ćelija, smatra se matematički najsloženijim svodom te vrste, projektovanim da stvori utisak apsolutne harmonije.

Naziv Dvorana dveju sestara nema veze sa stvarnim sestrama, već potiče od dve ogromne identične mermerne ploče u podu prostorije. Te ploče nazivane su „sestre“ zbog svoje iste veličine i oblika. Na španskom se zove Sala de las Dos Hermanas, a bila je jedna od najvažnijih prostorija harema u Nasridskoj palati. Danas je najpoznatija po svom spektakularnom muqarnas svodu koji izgleda gotovo nestvarno kada svetlost ulazi kroz prozore.

Za kraj dana doživele smo nešto sasvim posebno. Poslednja uskršnja procesija, vraćajući se u Alhambru u ponoć, prošla je tačno ispod naše terase.

Veličanstveno. Naše želje nalaze put.

Uzdisaj Mavra

A Granada, kao i svako mesto sa dugom istorijom, čuva i svoje legende.

Jedna od najlepših govori o poslednjem maurskom vladaru, Boabdilu, koji je napuštajući grad zastao na vidikovcu i zaplakao.

Njegova majka mu je tada rekla: „Plači kao žena za onim što nisi umeo da odbraniš kao muškarac.“

Od tada, taj pogled nosi ime Uzdisaj Mavra i kažu da, ako se tamo na trenutak zaustaviš, možeš osetiti tugu jednog sveta koji je nestao.

I pitam se, da li svako mesto ima svoju tugu, ili je samo mi ponesemo sa sobom.