Dramatična Ronda

Ronda - drugi dan

Drugi dan smo pokupile rent-a-car. Naš Enterprise nema kancelariju u železničkoj stanici. Postoji neka kućica na parkingu – zaključana i puna đubreta. Šta ćemo sad?

Nailazi neki mladić, pitam ga za Enterprise – kad ono, baš on radi tamo. Kakva sreća. Odvede nas par koraka dalje, gde imaju nazovi štand, širine jedva 60 cm, i tu nas zaprimi.

Kaže: mali je to auto za vas, nudim vam veći za 30 evra. Neka, stisnućemo se – škrtice ne damo. Kad, eto, nema malih kola, pa nam šef odobrava taj veliki bez doplate. Da li smo mi to srećkovići? Uz to troši 4 litra, a cena goriva u Španiji nije promenjena zbog rata – i dalje je oko 1.4 evra.

Prva stanica – Ronda. Nigde mesta za parkiranje. Vesna vizualizuje bakicu koja se vraća iz nabavke. I zamislite čuda – pojavljuje se bakica i isparkirava auto. Međutim, njeno mesto je za invalide.

Vesna menja taktiku. Sad vizualizuje snažnog muškarca. Hoćete mi verovati kad kažem da se pojavio mlad muškarac i isparkirao auto? Od tog trenutka sve su nam se stvari tako slagale. Uvek smo nalazile besplatan parking, procesije bi nailazile baš kad kročimo u grad…

Sreća pa nisam znala da je veliki, poznati most zapravo nov, pa sam u navigaciji odabrala stari. Tako smo imale mali hajking, videle i stari i novi most i usput uživale u prelepim pogledima na kanjon El Tajo.

Centar je simpatičan, šetnja lagana, naravno – sladoled se podrazumeva. I onda dalje, u nove avanture.