Dramatična Ronda

Ronda - drugi dan

Drugi dan smo pokupile rent-a-car. Naš Enterprise nema kancelariju u železničkoj stanici. Postoji neka kućica na parkingu, zaključana i puna đubreta. Šta ćemo sad?

Nailazi neki mladić, pitam ga za Enterprise – kad ono, baš on radi tamo. Kakva sreća. Odvede nas par koraka dalje, gde imaju nazovi štand, širine jedva 60 cm, i tu nas zaprimi.

Kaže: mali je to auto za vas, nudim vam veći za 30 evra. Neka, stisnućemo se, škrtice ne damo. Kad, eto, nema malih kola, pa nam šef odobrava taj veliki bez doplate. Da li smo mi to srećkovići? Uz to troši 4 litra, a cena goriva u Španiji nije promenjena zbog rata, i dalje je oko 1.4 evra.

Prva stanica Ronda. Nigde mesta za parkiranje. Vesna vizualizuje bakicu koja se vraća iz nabavke. I zamislite čuda, pojavljuje se bakica i isparkirava auto. Međutim, njeno mesto je za invalide.

Vesna menja taktiku. Sad vizualizuje snažnog muškarca. Hoćete mi verovati kad kažem da se pojavio mlad muškarac i isparkirao auto? Od tog trenutka sve su nam se stvari tako slagale. Uvek smo nalazile besplatan parking, procesije bi nailazile baš kad kročimo u grad…

Sreća pa nisam znala da je veliki, poznati most zapravo nov, pa sam u navigaciji odabrala stari. Tako smo imale mali hajking, videle i stari i novi most i usput uživale u prelepim pogledima na kanjon El Tajo.

Centar je simpatičan, šetnja lagana, naravno, sladoled se podrazumeva. I onda dalje, u nove avanture.